Gde ide taksonomija i sistematika – na primeru kovilja (Stipa)

Sledi odeljak preuzet iz članka sa kartonom vrste na Vikipediji – perasto kovilje (Stipa pennata) – u kojem sam najbolje objasnio stvari. Zaželeo sam se da onlajn sumiram sve što se znati može o koviljima (Stipa ssp.), ovoj čak i botaničarima mističnoj grupi, te da umanjim nepoznanice o njima.

Pa evo, usputno viđenje situacije od strane jednog botaničara-amatera:

“Kovilje su generalno teška grupa za raspoznavanje, i njihova sistematika je često bila kontroverzna.¹ U prošlosti su pojedini botaničari objavljivali različite taksonomije, i određene vrste su nazivane sa različitim sinonimima latinskog naziva, dok se novije neki sinonimi objedinjavaju, ili pak dolazi do razdvajanja u dve zasebne vrste. Kod perastog kovilja naučno ime na koje su botaničari navikli bilo je Stipa joannis, dok je danas više u upotrebi Stipa pennata.²”

(Jedna digresija radi potpunije slike.) Dugo vremena jedino mesto gde su očajni botaničari mogli da brzo proveravaju taksonomske dileme bila je stranica Flora Europaea koju drži Botanička bašta u Edinburgu (Royal Botanic Garden Edinburgh). Ovde se nalazi digitalizovani sadržaj istoimene višetomne knjige objavljene između 1964 i 1993 u Engleskoj (ed. T. G. Tutin). Danas i ova stranica preusmerava na sledeće...

(Navedenu publikaciju sledio je projekat mapiranja Evropske flore u 50 × 50 km, izdat takođe u mnogo tomova knjige, koji se zvao Atlas Florae Europaeae (AFE). Projekat je radio Prirodnjački muzej u Helsinkiju (Finnish Museum of Natural History). "Zanimljivost" ovih mapa je, da je u njima Balkan veoma slabo zastupljen, tačnije u Srbiji živi "najmanje" vrsta na kontinentu... Ali da se vratimo na kovilje. Sva ova informacija je u suštini sada već dostupna na sajtovima o kojima će u nastavku biti reč.)

“U savremenom periodu postoji dve glavne škole sistematike bilja u dva prestižna botanička centra, Kraljevska botanička bašta u Engleskoj (Royal Botanic Gardens, Kew) i Botanička bašta muzeja u Berlinu u Nemačkoj (Botanic Garden and Botanical Museum, Berlin-Dahlem) – takozvana Lista bilja (The Plant List data set³) i takozvani Berlinski model (Berlin Taxonomic Information Model⁴). Iako po sistemu rada veoma bliski,⁵ između njihovih eksperata nema uvek slaganja u vezi pripadnosti pojedinih taksona i njihovih sinonima. KEW objavljuje svoju taksonomsku listu na stranici Plantlist.org, a Berlinska škola svoju bazu na Euro+Med. Zadnja smatra da je perasto kovilje jedno te ista vrsta kojoj je S. joannis samo stari naziv,² dok stručnjaci iz KEW⁶ istraju na tome da se radi o dve zasebne vrste pod imenima S. pennata''⁷ i S. joannis.⁸

Takođe, nasuprot morfološkog, danas sve više preovladava genetski pristup koji razdvaja vrste na osnovu broja hromozoma i drugih odlika. Najnovija revizija genusa¹ zalaže se da zapravo postoji dve glavne podvrste perastog kovilja, jedna peščarska (S. pennata subsp. sabulosa) i druga koja je na pesku retka (S. pennata subsp. pennata). Tako ovi autori smatraju da peščarsko kovilje genetski nije zasebna vrsta, samo podvrsta perastog, dok je S. joannis prema ovom modelu u stvari zaseban takson (uprkos protivljenju druge škole). Ali sa napomenom da je varijabilnost među navedenim taksonima velika, a postoje i prelazni, intraspecifični oblici (npr. kariotip svih ima isti broj hromozoma – po 44^{9, 10}).”

Izvori i beleške

---

¹ Raúl Gonzalo, Carlos Aedo and Miguel Ángel García (2013): '''Taxonomic Revision of the Eurasian Stipa Subsections Stipa and Tirsae (Poaceae).''' Systematic Botany, 38(2):344-378. p. 344.
² Valdés, B. & Scholz, H.; with contributions from Raab-Straube, E. von & Parolly, G. (2009): Poaceae (pro parte majore) – The Euro+Med PlantBase.
³ Projekat zasnovan na strategiji Global Strategy for Plant Conservation međunarodne Konvencije o Biodiverzitetu (Convention on Biological Diversity) i na Britanskom projektu World Checklist of Selected Plant Families (WCSP).
⁴ Berlin model explained.
⁵ Čak su povezani sa istim izvorima informacija, npr. sa IOPI (The International Organization for Plant Information) i GBIF (Global Biodiversity Information Facility).
⁶ Clayton, W.D., Vorontsova, M.S., Harman, K.T. and Williamson, H. (2006 onwards) – RBG Kew GrassBase
⁷ Stipa pennata Celak. is an accepted name.
⁸ Stipa joannis Celak. is an accepted name.
⁹ S. joannis - CCDB Chromosome Counts Database.
¹⁰ S. pennata - CCDB Chromosome Counts Database.