Gde ide taksonomija i sistematika – na primeru kovilja (Stipa)

Sledi odeljak preuzet iz članka sa kartonom vrste na Vikipediji – perasto kovilje (Stipa pennata) – u kojem sam najbolje objasnio stvari. Zaželeo sam se da onlajn sumiram sve što se znati može o koviljima (Stipa ssp.), ovoj čak i botaničarima mističnoj grupi, te da umanjim nepoznanice o njima.

Pa evo, usputno viđenje situacije od strane jednog botaničara-amatera:

“Kovilje su generalno teška grupa za raspoznavanje, i njihova sistematika je često bila kontroverzna.¹ U prošlosti su pojedini botaničari objavljivali različite taksonomije, i određene vrste su nazivane sa različitim sinonimima latinskog naziva, dok se novije neki sinonimi objedinjavaju, ili pak dolazi do razdvajanja u dve zasebne vrste. Kod perastog kovilja naučno ime na koje su botaničari navikli bilo je Stipa joannis, dok je danas više u upotrebi Stipa pennata.²”

(Jedna digresija radi potpunije slike.) Dugo vremena jedino mesto gde su očajni botaničari mogli da brzo proveravaju taksonomske dileme bila je stranica Flora Europaea koju drži Botanička bašta u Edinburgu (Royal Botanic Garden Edinburgh). Ovde se nalazi digitalizovani sadržaj istoimene višetomne knjige objavljene između 1964 i 1993 u Engleskoj (ed. T. G. Tutin). Danas i ova stranica preusmerava na sledeće...

(Navedenu publikaciju sledio je projekat mapiranja Evropske flore u 50 × 50 km, izdat takođe u mnogo tomova knjige, koji se zvao Atlas Florae Europaeae (AFE). Projekat je radio Prirodnjački muzej u Helsinkiju (Finnish Museum of Natural History). "Zanimljivost" ovih mapa je, da je u njima Balkan veoma slabo zastupljen, tačnije u Srbiji živi "najmanje" vrsta na kontinentu... Ali da se vratimo na kovilje. Sva ova informacija je u suštini sada već dostupna na sajtovima o kojima će u nastavku biti reč.)

“U savremenom periodu postoji dve glavne škole sistematike bilja u dva prestižna botanička centra, Kraljevska botanička bašta u Engleskoj (Royal Botanic Gardens, Kew) i Botanička bašta muzeja u Berlinu u Nemačkoj (Botanic Garden and Botanical Museum, Berlin-Dahlem) – takozvana Lista bilja (The Plant List data set³) i takozvani Berlinski model (Berlin Taxonomic Information Model⁴). Iako po sistemu rada veoma bliski,⁵ između njihovih eksperata nema uvek slaganja u vezi pripadnosti pojedinih taksona i njihovih sinonima. KEW objavljuje svoju taksonomsku listu na stranici Plantlist.org, a Berlinska škola svoju bazu na Euro+Med. Zadnja smatra da je perasto kovilje jedno te ista vrsta kojoj je S. joannis samo stari naziv,² dok stručnjaci iz KEW⁶ istraju na tome da se radi o dve zasebne vrste pod imenima S. pennata''⁷ i S. joannis.⁸

Takođe, nasuprot morfološkog, danas sve više preovladava genetski pristup koji razdvaja vrste na osnovu broja hromozoma i drugih odlika. Najnovija revizija genusa¹ zalaže se da zapravo postoji dve glavne podvrste perastog kovilja, jedna peščarska (S. pennata subsp. sabulosa) i druga koja je na pesku retka (S. pennata subsp. pennata). Tako ovi autori smatraju da peščarsko kovilje genetski nije zasebna vrsta, samo podvrsta perastog, dok je S. joannis prema ovom modelu u stvari zaseban takson (uprkos protivljenju druge škole). Ali sa napomenom da je varijabilnost među navedenim taksonima velika, a postoje i prelazni, intraspecifični oblici (npr. kariotip svih ima isti broj hromozoma – po 44^{9, 10}).”

Izvori i beleške

---

¹ Raúl Gonzalo, Carlos Aedo and Miguel Ángel García (2013): '''Taxonomic Revision of the Eurasian Stipa Subsections Stipa and Tirsae (Poaceae).''' Systematic Botany, 38(2):344-378. p. 344.
² Valdés, B. & Scholz, H.; with contributions from Raab-Straube, E. von & Parolly, G. (2009): Poaceae (pro parte majore) – The Euro+Med PlantBase.
³ Projekat zasnovan na strategiji Global Strategy for Plant Conservation međunarodne Konvencije o Biodiverzitetu (Convention on Biological Diversity) i na Britanskom projektu World Checklist of Selected Plant Families (WCSP).
⁴ Berlin model explained.
⁵ Čak su povezani sa istim izvorima informacija, npr. sa IOPI (The International Organization for Plant Information) i GBIF (Global Biodiversity Information Facility).
⁶ Clayton, W.D., Vorontsova, M.S., Harman, K.T. and Williamson, H. (2006 onwards) – RBG Kew GrassBase
⁷ Stipa pennata Celak. is an accepted name.
⁸ Stipa joannis Celak. is an accepted name.
⁹ S. joannis - CCDB Chromosome Counts Database.
¹⁰ S. pennata - CCDB Chromosome Counts Database.

Botaničke novosti

Počev od ove godine program za unos biogeografskih podataka Biologer omogućava unos biljnih vrsta.

Pošto ih ima dosta, stvari oko organizacije ovog dela programa su komplikovane.

Biljke su veoma važan deo biodiverziteta, kao glavni organizatori ekološke sredine, i koje su nakon zemljišnih (edafskih) faktora najvažniji element prirodnih staništa – biljne zajednice su formirane na osnovu ekoloških faktora sredine (podloga, kiselost tla, vodni režim, osvetljenost itd.). Kao jedan od moderatora iznosim najvažnije informacije vezane za rad sa biljkama na Biologeru.

Ukoliko neko ima pitanje u vezi taksonomije u bazi Biologer, neka slobodno piše!

● VESTI – 10. jun 2019.

Počinjemo sa listom saopštenja:

• Od novih nalaza koji su posebno značajni ističu se Eryngium palmatum (Pančićev kotrljan), zatim Iris reichenbachii, Ajuga laxmannii (baš bih voleo da vidim to stanište), i vrsta orhideje koja nas je iznenadila: Pseudorchis albida. Čak i rod mi je bio nepoznat. Čestitamo Milošu, a odlično i za Dactylorhiza saccifera!
• Fotke Zorana Gavrilovića su toliko dobre, da je često dovoljno baciti pogled na mini sličicu i znati da je to ta biljka i da tako izgleda.
• Zbog izmena naziva jedva sam uspeo da unesem jednostavnu vrstu pirevina. Poznata je kod nas (kad sam ja išao u školu) kao Agropyrum (Agropyron) repens, pa je "prenet" u sinonim Elymus repens, a "danas" je Elytrigia repens. Toliko u botanici može da bude problema.
• Postoje neki unosi bez vrste i bez slike (...???). Android aplikacija propušta fantomske nalaze, na loš klik?
• Bilo bi dobro da sve retke i komplikovanije vrste (orhideje npr.) budu unesene sa dokaznom fotkom. Ultra-retkosti bez dokazne fotografije nećemo overavati kao validan nalaz.
• Za vrste koje se mogu bezbedno overiti i bez fotografije (najprepoznatljivije i česte) listu videti ovde.

● VESTI – 26. jun 2019.

• Danas sam uveo prve podvrste - seriju iz Senecioneae od glavočika (Compositae/Asteraceae) prema Flori SR Srbije (Josifović, M. et al. 1970-1986).
• Mnogo sam se dvoumio kako da vodim biljke, onako kako se trenutno zvanično vode (što zna da bude komplikovano) ili pod imenima koji su poznati u našoj starijoj literaturi? Problem je da računar ne može da vodi više imena za jednu vrstu ili je to dosta komplikovano povezivati. Tako da sam nakon nekoliko godina striktnog poštovanja konvencija počeo da uvodim kompromisna rešenja. Zašto da (dodatno) komplikujem život botaničara?
  U nekoliko slučajeva kompromisno rešenje znači uvođenje u bazu nekog endemita pod drugim imenom od onog koji se (trenutno) priznaje u botaničkom svetu. Dobar primer je Helleborus serbicus Adamović (srpski kukurek) koji oni "hoće" da vode pod imenom Helleborus multifidus subsp. serbicus (Adamovic) Merxm. & Podlech – da iskreno kažem, ne znam zašto.
  U drugim slučajevima, postupio sam obrnuto, i uveo sve poznate podvrste. Kao na primer kod crnog bora (Pinus nigra), čije podvrste su veoma važne za zaštićena staništa, pojedine su visoko "kotirane" u međunarodnoj zaštiti (npr. subsp. banatica, čiji status u Srbiji nije kistalno jasan, jedino šumari kažu da ga ima).
  Kod svakog pojedinog slučaja odlučuje se po najboljem nahođenju. Na primer, dugo sam se dvoumio da li da takson koji se u Srpskoj flori vodi kao Senecio wagneri upišem pod tim imenom da ne bismo preterivali sa podvrstama. Na kraju sam kod ove, prvi put kod zeljastog bilja razbio led, uveo sam je pod Tephroseris papposa subsp. wagneri, pošto sam video da taksonomska kategorija unutar Biologera to omogućava. Što je, na kraju krajeva sjajno. Kod bilogera ja sam jedan od onih koji se od početka zalažu za novine koje maksimalno "iskorišćavaju" mogućnosti napretka programske tehnologije.

● VESTI – 2. jul 2019.

• Pronađoh biljku sa cvetovima u pupoljku koja mi najviše liči na Coeloglossum viride, tražio sam u Biologeru i gle čuda: više nije to nego Dactylorhiza viridis, a donedavno je bila Platanthera viridis.
• Unos je dosta intenzivan, za manje od mesec dana više od 800 nalaza! Za sada se javlja kao glavni problem da se unese neki takson kojega jednostavno nema u bazi od 4500 biljaka! Da li (već) pronalazimo čak nove vrste za region?

● VESTI – 31. jul 2019.

• Pređosmo brojku od 1600 novih unosa biljaka. To je jako dobro, obzirom da je mnogima koji na Biologer šalju svoje podatke botanika samo sporedna aktivnost. Ljudi su za ovih mesec dana uglavnom postavljali predivne orhideje na koje su nailazili (npr. Epipactis helleborine i palustris), ali ima i zaista zanimljivih stvari, kao što su nalazi Gentiana utriculosa, Potentilla tommasiniana, Centaurea salonitana, Crocus chrysanthus i jedna orhideja koja je ne samo nova za Srbiju nego i nova nauci. Otkrivena je 1996. godine u susednoj Mađarskoj i sada smo je pronašli i mi. Odlični nalazi uključuju: Daphne kosaninii, Satureja kitaibelii, Acanthus hungaricus, Orobanche elatior, Dianthus petraeus, Dianthus noeanus, Dianthus superbus, Iris pumila, Paronychia cephalotes, Paronychia kapela, Nepeta nuda, Himantoglossum hircinum, Digitalis ferruginea, grandiflora, laevigata i lanata.
• Jedan od najaktivnijih korisinika je Slobodan Stevčić, kome se ovim putem zahvaljujemo na marljivom postavljanju nalaza sa kamenitih predela Jugoistočne Srbije.