Novi doprinos jačanju zaštite prirode na Balkanu

Zaštita prirode se kao i sve biološke i društveno-političke disciplene usavršuju. Konvencionalni pristup od pre nekoliko decenija (tzv. konzervacija) je pre svega doveo do ekološke stagnacije nekih područja, a formalnom zaštitom na papiru i propadanja drugih (primer je SRP Ludaško jezero). Prvi problem je da kao što nema ni dovoljno kvalitetnih zelenih površina po glavi stanovnika već se sve više toga nekontrolisano kultiviše, pretvara u agrarnu pustinju ili prirodu guta industrijalizacija, infrastruktura i urbanizacija tako nema ni dovoljno stvarno zaštićenih područja – svega nekih 6% teritorije Srbije je pod nekakvim režimom u vidu nacionalnih parkova, rezervata prirode itd.

Izgled početne strane portala

Sa druge strane u nekim slučajevima već zaštićena područja nemaju kvalitetnu studiju zaštite i menadžment planove, pa se postavlja pitanje njihove budućnosti. Neka propadaju do te mere da više i ne reflektuju stanje od kada su bila predložena za zaštitu. Imaju izmenjen ekosistem a taj trend kasnije nije monitorovan i dovoljno dokumentovan. Za predlaganje novih područja – pre svega za funkcionalnu ekološku mrežu kakvu Srbija nikada nije imala – potrebni su podaci o vrstama i staništima. A da bismo saznali šta imamo potrebno je mnogo gaženje blata i pisanja – inventarizacija je ne samo naporan nego i spor posao.

Predstavljam dve revolucionarne novine na kojima su mnogi profi i amateri ekolozi radili veoma mnogo. Prvo je krajem 2011 pokrenut forum (koji sa trenutnih 113 članova iz cele Srbije i šire polako poprima nacionalni karakter) da se ljudima sa raznih zatvorenih i nekad teško preglednih dopisnih listi omogući lakše prezentovanje fotografija i terenskih posmatranja:

► Forum o biološkoj raznovrsnosti Srbije

A zatim je 2012 u test fazi pokrenut, a kasnije i javno predstavljen nacionalni portal, koji je već u startu krenuo sa preko 30.000 nalaza organizama iz raznih taksonomskih grupa (leptiri, ptice, gmizavci itd.) od kojih je veći deo bio i korektno identifikovan:

► BioRaS - Portal Biološke Raznovrsnosti Srbije

Koji je kasnije dopunjen sa sistemom za lakše pregledanje, a podaci se klikom na nalaze o rasprostranjenju mogu videti i na UTM mapi Srbije:

► BioRaS viewer
► Primer vrste lastin repak (Papilio machaon)

Originalna ideja potekla je sa sastanaka i iz dopisivanja pre svega mlađe generacije terenskih biologa koji su smatrali da im je pristup legalnom, t.j. štampanom publikovanju svojih nalaza i zapažanja iz terenskih dnevnika teško pristupačan. Ova izdanja, biološke stručne periodike, zbornici zavoda za zaštitu prirode, ili glasnici muzeja (npr. Zaštita Prirode, Botanica Serbica, Arhiv Biol. Nauka, Museion i slično) rezervisana su za vrhunske stručnjake. A osim velikih kriterijuma da bi rad nekog ekologa-debutanta u njima izašao, izlaze neredovno i samo nekoliko puta godišnje. Sa druge strane publikovanje putem elektronskih medija je danas sveprihvaćeno u nauci. Na ovaj način se postupak publikovanja znatno ubrzava, i omogućuje se većim masama da svoje podatke brzo proslede do institucija i organa relevantnih za odlučivanje u zaštiti prirode.

Tražio sam, ali nisam našao ništa slično u regiji. Sa ovim pišemo neku vrstu istorije.

"Cvetanje" Palića

(iz arhive)

Sa kolegom ekologom izašli smo na jezero 28. avgusta 2008. sa namerom da napravimo nekoliko umetničkih snimaka za potrebe amaterskog filma o Paliću. Tokom obilaska 3. sektora (kod nasipa sa betonskim putem) odmah smo primetili da se sa vodom nešto čudno dešava: voda 3. sektora je bila crvena. Kada smo pobliže osmotrili shvatili smo da se događalo "cvetanje" – vodu je obojila na masa vodenih buva (Cladocera) u rojenju.

Nikad nismo saznali kako i zašto, niti koliko se ovo često događa na Paliću, i zašto baš u 3. sektoru. Osim da nam je rečeno da je ovaj deo namenjen odgoju riblje mlađi i da se u njemu ne peca.

Za razliku 4. sektor je bio potpuno zelen od algi, koje su ove buve potamanile u trećem. A njih je opet lovila masa palićkih galebova (Larus ridibundus). Iako je formalno samo deo jezera sa ptičljim ostrvima striktno zaštićen evo dokaza da su galebovi, kao i sve barske ptice vezane za biološki ritam celog jezera.

Sve u svemu lep vizuelni doživljaj!

Primetili smo da je voda skoro potpuno na crveno obojena

Evo kako je to izgledalo izbliza: vodene buve (Daphnia)

Zapazili smo gomilanje galebova u 3. sektoru

Trpeza za galebove!

Galebovi su na početku 3. sektora potpuno ispunili ovu uvalu – tu rojenje buva nije još bilo vidljivo

Mnogi galebovi su već u 2. sektoru vidljivo bili na putu ka trećem

Na jezeru uvek boravi i nekoliko labudova

---

Sve fotografije: Zvezdan Kalmar © 2008

Glebarenje (arhiv 1) – deponija

Nastavak retrospektivnih podataka sa terena:

Subotička deponija, zima 2008

Nula podatak isto važi za podatak u faunistici. Na subotičkoj deponiji, 15 avgusta 2008. nema ni jedne ptice. Galebovi se pretežno hrane insektima, i ako mogu da biraju nalaze se na nekoj oranici ili idu za traktorom. Slike pokazuju tadašnje stanje na deponiji.

Htedoh da napišem: kada je još bilo bezbednije. Danas, zbog mnogih čudnih ljudi koji na deponiji danonoćno sakupljaju reciklažu (pokušaj JP da umanji punjenje deponije, jer najmanje 15% smeća čini nejlon i plastika) nazvali smo ovu deponiju "Zemlja Mordor". No klizajući nepolegnuti delovi i zagušljivi gasovi koji su izvirali ni pre par godina nisu ovo mesto činili baš privlačnim – osim za lude birdwatchere...

Deponija sa gradom

Vidi se dosta plastike – još nije uveden režim reciklaže

Deponija se polako proširuje u pravcu grada

Znakovi na ulazu u deponiju ukazuju na opasnost od spontanih eksplozija metana.

Ovi znakovi su kasnije uklonjeni, jer je sistemom cevi gas ispušten – "evakuisan" kako bi oni stručo rekli

---

© me 2008, 2013

Galebarenje (video arhiv 2) – deponija

Nastavak arhiviranih podataka – retrospektivnih video zapisa: *
*Kvalitet već i onako slabih snimaka je stavljanjem na jutjub samo još opao

Subotička deponija, zima 2008

Na subotičkoj deponiji, 29 decembra 2008. bager gura smeće, a osim običnih rečnih (Larus ridibundus) koji čine većinu, čuju se i kreštavi glasovi sivih galebova (Larus canus), redovnih zimskih posetilaca naših krajeva.
Originalni snimak je 720x576 16:9 rezolucije.

Deponija 2008 – čuju se canusi!

Bager gura smeće, a od galebova glasniji su sivi galebovi (Larus canus).

Odleće jedan rečni (Larus ridibundus)....

---

Snimljeno MiniDV Samsung SC-D382 kamkorderom.

Galebarenje jul 2013

Sova "namiguje" – jedno oko još ima da se zalepi

Neuspeh sa sovom.
Zajedno sa kolegom prstenovačem Centra za markiranje životinja pri Prirodnjačkom muzeju pokušali smo primamiti nekoliko galebova sa obližnje kolonije da napadnu veštačku sovu. Eksperiment je propao, jer iz nepoznatih razloga ptice nije zanimala naša sova...

Iako su ptice sa kolonije "žive" grabljivice – pa i druge veće galebove – redovno i veoma agresivno napadale (kao na primer ovog jadnog mladog mišara sa videa koji je slučajno zalutao u vazdušni prostor iznad lagune).

Inače, kao i uvek galebova je bilo svuda – samo ne gde smo se mi kretali. Kao da znaju da smo ornitolozi koji su izašli da ih posmatramo...

Palićko jezero, 12 jul 2013

Galeb napada mladog mišara (Buteo buteo)

Kolonija se osim galebova (Larus ridibundus) sastoji od više vrsta: vivaka (Vanellus vanellus), riđoglavih plovki (Aythya ferina), gluvara (Anas platyrhynchos), grogotovaca (Anas querquedula) sve sa plivajućim mladima, kao i vlastelica (Himantopus himantopus) koje su najglasnije. Bilo je i nešto prudnika (Tringa glareola).

Kasnije smo posetili deponiju gde je bilo mnogo galebova, uglavnom velikih:

Subotička deponija, 12 jul 2013

slike u pripremi...

---

Sve snimljeno Samsung ES25 aparatom.

Galebarenje (zanimljivosti, izveštaji)

Ovde se nalaze linkovi na dosadašnja galebarenja sa galerijama na Picasawebu.	Karton nalaza ptice prstenovane na Palićkom jezeru 1986. a pronađene nakon tri godine u Francuskoj. Za geleba to i nije neka razdaljina

Galerije slika po datumima u retrospektivi:

• ►13. mart 2013
  ridib s metalnim prstenom, melanocephalus na deponiji, blatnjav beli prsten, melanističan ridib
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/Galebovi13Mart
• ►25. februar 2013
  galebovi u letu, ridib, canus, vrane i čavke
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/Galebovi25FebruarPublic
• ►februar 2013
  taložnik kod deponije, michahellisi JUV, canusi, mladi ridibi, aleksandrovačka bara
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/Galebovi2013FebruarPublic
• ►28. januar 2013
  michahellis/cachinnans, canus, buteo lagopus?
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/IWC2013Jan28Public
• ►20. januar 2013
  IWC, ridibi, cachinnans, canusi, anas crecca, mali soko, žuta strnadica
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/IWC2013Jan20Public
• ►5. oktobar 2012
  EBW, ridib, cach/mich
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/EBW5Okt2012Palic4Sektor
• ►20. april 2012
  melanocephalus, mali vranac
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/Tereni2012Palic20April
• ►kompletna galerija
  cela lista linkova
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118

Galebarenje (video arhiv 1) – Palić

Od ove zime aktivnije smo se uključili u praćenje migracije galebova.
Ovde je kolekcija arhiviranih podataka sa terena, koju započinjem prezentovanjem retrospektivnih video zapisa: *
*Kvalitet već i onako slabih snimaka je stavljanjem na jutjub samo još opao

Palićko jezero, zima 2008

Zimi se znatno brže smrkava – 1. decembra oko 15:30 jata velikih galebova (Larus michahellis/cachinnans) uleću na 4. sektor Palićkog jezera radi noćenja. Dolaze u većim i manjim jatima sa zapada (iz pravca deponije). Snimljeno zumom sa jugozapadne visoke lesne obale jezera (trščana uvala kod zaobilaznice za autoput).
Originalna rezolucija snimaka je 720x576 DV 4:3 24.4 Mbps

Jata galebova se spremaju na noćni odmor nasred jezera

Uleću i pojednični primerci...

Nastavljaju da uleću i nakon 16 časova

Palić, zima 2008 – nastavak priče...

---

Snimljeno MiniDV Samsung SC-D382 kamkorderom.

Orhideje na smetlištu

Tokom rutinskog obilaska terena jugozapadno od grada, u aprilu 2010 naišli smo na retku vrstu orhideje.

U pitanju je mirisni kaćun (Orchis morio) koji je sudeći po literaturi u Severnoj Bačkoj zadnji put zabeležen 1915. godine! Ovaj autohtoni cvet iz roda orhideja je po podacima Zavoda za zaštitu prirode u izumiranju i u današnjoj Vojvodini živi još samo na 3 poznata lokaliteta od kojih se nijedan ne nalazi na teritoriji opštine Subotica. Naš botaničar čika Sturc je na do sada najbližem lokalitetu (opština Kanjiža) onomad našao samo jedan primerak. U užoj Subotici ova vrsta do sada nikada nije nađena!

I ranije smo primećivali jako prisustvo autohtonih biljaka na području Pačirskog puta, ali ovo je zaista bilo neočekivano iznenađenje. Na žalost, deo jarka koji smo pretraživali osuđen je na propast zbog divlje deponije koju je država jednom očistila, ali "ljudi" iz okoline nastavljaju tamo da iznose kućno smeće koje pokriva sve unaokolo.

Ovo otkriće govori o dve stvari: da priroda okoline Subotice još ima čime da iznenadi – ako hodamo otvorenih očiju – i o tome da je ovo zadnji čas da se nešto učini u zaštiti onoga što je još preostalo.

Vreme je da prestanemo sa uništavanjem prirode i zagađivanjem svakog kutka koji je još ostao. Poručujemo građanima, da je ovo grad svih nas, da je slika predela Subotice odraz nas samih i da prestanu sa iznošenjem smeća u prirodu okoline grada!

Apelujemo na savest građana, da svi zajedno stanemo na put uništavanju i damo još jednu zadnju šansu prirodi da se barem na onih nekoliko neizbetoniranih kvadrata gde je još preživela opstane.


Literatura:
[1] Sturc, B. (1997): A Szabadkai-Horgosi homokpuszta természetes flóraképe és megőrzésének kérdései (Prirodna flora Subotičko-horgoške peščare i pitanja njene zaštite). Életjel, Szabadka
[2] B. Šajinović: Zaštićene biljne vrste na teritoriji SAP Vojvodine, Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu, 1987
Arhivirano sa sajta www.protego-org.org (Orig. post. 29 april 2010)

Slatine – zaslanjena staništa koja nestaju

Na kontinentalnim zaslanjenim područjima ravničarskog karaktera – iznenađujuće daleko od mora – nailazimo na niz biljaka karakterističnih za morske obale.

Slatine su mozaična staništa bogata živim svetom, specifične i osetljive ekološke zajednice u kojima svako narušavanje komponenti ekosistema drastično menja izgled predela. Ovdašnje biljke, tzv. halofite uspešno odolevaju većoj koncentraciji soli obrazujući gotovo monotipsku vegataciju. Obligatno halofitne su biljke čiji rast povećana koncentracija soli radije pospešuje nego sprečava (obligat=obveznost, navika) – npr. kamforika (Camphorosma annua) koja kao pionirska vrsta u sukcesiji vegetacije stepskih staništa raste na slatinama tipa solončak i solonjec. Ova vrsta je visoko adaptirana i toliko vezana za slano tlo da ispod određene zaslanjenosti nije u stanju ni da proklija. Dobro trpi čak i periodičnu poplavljenost slanom vodom, koja bi uništila većinu drugih biljaka.

Za razliku, manje izražene halotipe (tzv. fakultativne halofite) lako izguraju konkurentne korovske i invazivne vrste sa manje zaslanjenih, a posebno oranjem narušenih staništa.

Halofite su veoma važne za održavanje ovih ekosistema (mehanizam povezanosti soli i biljaka još nije detaljno istražen). Halofitske fitocenoze opravdavaju svoje postojanje u prirodnim ekosistemima: "neplodnost" ovih fragmenata kompenzuje korist koju čine vezivanjem otrovnih soli i sprečavanjem da se podzemnim vodenim tokovima rasprše na potencijalno plodna tla u okolini slatina.

Kao tipičan predstavnik slatinske vegetacije, kamforika je u celoj Evropi direktno ugrožena državno promovisanim i subvencionisanim projektima tzv. "rekultivacije" zemljišta kojima se teži povećati površina pod kulturama. Rezultat je katastrofalna degradacija predela, jer iza traktora ostaje samo more korova, i trajno se narušava izgled zavičajnog krajolika – još jedan dodatak "agrarnoj pustinji". Srbija je potpisnik Evropske Konvencije o predelu i time se obavezovala da spreči ove štetne tokove.

Kamforika u Srbiji nije u bilo kakvoj zaštiti, iako je edifikator tipske slatinske vegetacije (Camphorosetum annuae Tora 1939), ali se nalazi u svim studijama zaštite rezervata prirode (npr. za Gornje Podunavlje, Carsku baru, Melenci, Okanj bara). Same slatine su – virtuelno sa svim organizmima vezanim za njih – automatski zaštićene u svim civilizovanim zemljama. Ali ne i u Srbiji, gde je pod formalnom zaštitom samo nekih 5%. Ostalo nestaje bukvalno iz dana u dan! Državnom subvencijom na gorivo potpuno neplodne slatine se "privode kulturi" preoravaju se i ostavljaju na milost i nemilost korovima, koji će zauvek da zamene autohtonu vegetaciju...

---

Reference: 
Flora Carske bare 
Interpretation Manual of European Union Habitats - EUR28 [PDF]
Management of Natura 2000 habitats - Pannonic salt steppes and salt marshes 1530 [PDF]
Occurrence of Camphorosma annua PALL. in Slovakia: past and present 
Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu [PDF]