26. lip 2019.

Botaničke novosti

Počev od ove godine program za unos biogeografskih podataka Biologer omogućava unos biljnih vrsta.

Pošto ih ima dosta, stvari oko organizacije ovog dela programa su komplikovane.

Biljke su veoma važan deo biodiverziteta, kao glavni organizatori ekološke sredine, i koje su nakon zemljišnih (edafskih) faktora najvažniji element prirodnih staništa – biljne zajednice su formirane na osnovu ekoloških faktora sredine (podloga, kiselost tla, vodni režim, osvetljenost itd.). Kao jedan od moderatora iznosim najvažnije informacije vezane za rad sa biljkama na Biologeru.

Ukoliko neko ima pitanje u vezi taksonomije u bazi Biologer, neka slobodno piše!
● VESTI – 10. jun 2019.

Počinjemo sa listom saopštenja:

  • Od novih nalaza koji su posebno značajni ističu se Eryngium palmatum (Pančićev kotrljan), zatim Iris reichenbachii, Ajuga laxmannii (baš bih voleo da vidim to stanište), i vrsta orhideje koja nas je iznenadila: Pseudorchis albida. Čak i rod mi je bio nepoznat. Čestitamo Milošu, a odlično i za Dactylorhiza saccifera!
  • Fotke Zorana Gavrilovića su toliko dobre, da je često dovoljno baciti pogled na mini sličicu i znati da je to ta biljka i da tako izgleda.
  • Zbog izmena naziva jedva sam uspeo da unesem jednostavnu vrstu pirevina. Poznata je kod nas (kad sam ja išao u školu) kao Agropyrum (Agropyron) repens, pa je "prenet" u sinonim Elymus repens, a "danas" je Elytrigia repens. Toliko u botanici može da bude problema.
  • Postoje neki unosi bez vrste i bez slike (...???). Android aplikacija propušta fantomske nalaze, na loš klik?
  • Bilo bi dobro da sve retke i komplikovanije vrste (orhideje npr.) budu unesene sa dokaznom fotkom. Ultra-retkosti bez dokazne fotografije nećemo overavati kao validan nalaz.
  • Za vrste koje se mogu bezbedno overiti i bez fotografije (najprepoznatljivije i česte) listu videti ovde.
● VESTI – 26. jun 2019.
  • Danas sam uveo prve podvrste - seriju iz Senecioneae od glavočika (Compositae/Asteraceae) prema Flori SR Srbije (Josifović, M. et al. 1970-1986).
  • Mnogo sam se dvoumio kako da vodim biljke, onako kako se trenutno zvanično vode (što zna da bude komplikovano) ili pod imenima koji su poznati u našoj starijoj literaturi? Problem je da računar ne može da vodi više imena za jednu vrstu ili je to dosta komplikovano povezivati. Tako da sam nakon nekoliko godina striktnog poštovanja konvencija počeo da uvodim kompromisna rešenja. Zašto da (dodatno) komplikujem život botaničara?
    U nekoliko slučajeva kompromisno rešenje znači uvođenje u bazu nekog endemita pod drugim imenom od onog koji se (trenutno) priznaje u botaničkom svetu. Dobar primer je Helleborus serbicus Adamović (srpski kukurek) koji oni "hoće" da vode pod imenom Helleborus multifidus subsp. serbicus (Adamovic) Merxm. & Podlech – da iskreno kažem, ne znam zašto.
    U drugim slučajevima, postupio sam obrnuto, i uveo sve poznate podvrste. Kao na primer kod crnog bora (Pinus nigra), čije podvrste su veoma važne za zaštićena staništa, pojedine su visoko "kotirane" u međunarodnoj zaštiti (npr. subsp. banatica, čiji status u Srbiji nije kistalno jasan, jedino šumari kažu da ga ima).
    Kod svakog pojedinog slučaja odlučuje se po najboljem nahođenju. Na primer, dugo sam se dvoumio da li da takson koji se u Srpskoj flori vodi kao Senecio wagneri upišem pod tim imenom da ne bismo preterivali sa podvrstama. Na kraju sam kod ove, prvi put kod zeljastog bilja razbio led, uveo sam je pod Tephroseris papposa subsp. wagneri, pošto sam video da taksonomska kategorija unutar Biologera to omogućava. Što je, na kraju krajeva sjajno. Kod bilogera ja sam jedan od onih koji se od početka zalažu za novine koje maksimalno "iskorišćavaju" mogućnosti napretka programske tehnologije.
● VESTI – 2. jul 2019.
  • Pronađoh biljku u cvetanju koja najviše liči na Coeloglossum viride, tražio sam u Biologeru i gle čuda: više nije to nego Dactylorhiza viridis, a donedavno je bila Platanthera viridis.
  • Unos je dosta intenzivan, za manje od mesec dana više od 800 nalaza! Za sada se javlja kao glavni problem da se unese neki takson kojega jednostavno nema u bazi od 4500 biljaka! Da li (već) pronalazimo čak nove vrste za region?

0 Komentari:

A blog többnyelvű, de nem minden nyelven található ugyanaz a tartalom. Próbáld a lenti fordítót.

The Blog is in three languages, but not all posts are translated. Use the translator when needed.

English posts Clanci na srpskom! Magyar cikkek