Spasavanje biljaka - faza 2

 

Šut visine 3 metra pokriće stanište

 
Na hitan nastavak aktivnosti oko spasavanja biljaka, 8. novembra 2011, nateralo nas je urgentno stanje da se njihovo stanište užurbano zatrpava. Naime, ciglana "Molcer" u naselju "Ker" se opštinskom odlukom zatrpava, da bivši kop više ne naružava prigrađe i da ga građani više ne koriste za odlaganje otpada.

Tabla stara četri decenije

Mrmoljak spašen od
neposrednog zatrpavanja

Iako antropogenog porekla, kop ciglane "Đar" kako ga meštani zovu, se uprkos grube intervencije čoveka u predelu vremenom regenerisao u stanište kvalitetnog biodiverziteta. Stanište je kao sunđer privuklo živi svet kojemu su grad i poljoprivreda oduzeli životni prostor. Počev od barskih ptica koje redovno navraćaju ovde (gluvare, liske, barske koke, gakovi, bukavac, trstenjaci) do fazana, prepelice i manjih jata jarebica, ovo je takođe (bilo) jedno od zadnjih utočišta mrmoljaka u okolini grada.

Prateći užurban rad bagera jasno je bilo da je ostalo malo vremena za razmišljanje. Najvažnije je bilo reagovati u vezi biljaka koje su bile ugrožene od neposrednog zatrpavanja. Zbog hitnosti i ozbiljnosti situacije odustali smo od traženja bilo kakve dozvole i postupili po savesti. Nije bilo moguće sačekati sledeću sezonu da se nešto uradi (jer će do tada stanište biti sravnjeno sa zemljom), a uskoro nastupaju i mrazevi.

Najspornija je bila orhideja sa slike (slikano krajem maja) za sudbinu koje smo preuzeli punu odgovornost. Radi se o retkoj formi zaštićenog kaćunka Orchis coriophora koji iz ovog dela Bačke još nije zabeležen. Presađivanje divljih orhideja retko uspeva, jer žive u zajednici sa specifičnim gljivicama kojih na novom lokalitetu možda nema. Elem, da je ostala u ciglani svakako bi bila uništena...


Bez mnogo dodatnog komentara, neka priložene slike dočaraju ambijent, utiske i zbivanja tog aktivnog popodneva.

Improvizovan način rada (nejlonske kese)...

... i kopaj - ašov u ruke!

Stanište staro sto godina je zauvek zbrisano sa lica zemlje

Presađeno je (na lokaciju Hrvatski majur) ukupno šest vrsta biljaka, imena kojih još ne znamo, za većinu je determinisanje u toku.

Naravno, rezultati spasavanja videće se tek u proleće, kada ćemo, nadajmo se moći da vas obradujemo slikom orhideje i ostalih presađenih biljaka u punom cvetu!

Spasavanje biljaka - faza 1

 

Salvia verticillata

Ove sezone aktivirali smo se na prikupljanju biogeografskih podataka (vezano za buduća Natura 2000 područja), a tome smo priključili i neke zaštitarske aktivnosti. Radili smo na lociranju i mapiranju vrućih tačaka biodiverziteta, Zavod za zaštitu prirode izvešten je o lokalnim retkostima (dve kolonije tekunica i lokacije retkih biljaka), a ove jeseni započeli smo i sa translokacijom ugroženih divljih biljaka na području naše baze, opštine Subotica. Na to nas je primoralo direktno uništavanje i propadanje dva staništa na jugu grada, što po savesti nismo više mogli gledati.

U prvoj fazi, 1. novembra 2011, izvršeno je premeštanje četri proređene, ali nezaštićene vrste na novu, bezbedniju lokaciju. Biljke su bile ugrožene direktno zatrpavanjem od divlje deponije na Pačirskom putu. Lokacija koja se nudila kao najbolja je Hrvatski majur, koji već duže vreme proučavamo i (sa udruženjem Protego) težimo njegovoj zaštiti. Nalazi se nešto zapadnije od pomenute deponije, u dolini Čiker i biljnogeografski je slično područje. Izmeštanjem biljaka čija sudbina je bila neizvesna smo ujedno uvećali biodiverzitet budućeg potencijalno zaštićenog dobra. Pošto trenutno nijedna lokacija nije zaštićena, a izabrane biljne vrste nisu na listi globalno ugroženih [ref1], nismo morali tražiti u ovom momentu veoma komplikovane (i u ovom konkretnom slučaju besmislene) dozvole, koje je uvela administracija naše vlade.

Divlja deponija zatrpava autohtone biljke

U prvoj fazi, izmestili smo nekoliko individua četri vrste, konjski pelin (Salvia verticillata), čubar (Satureja vulgaris), ivica (Teucrium sp. - čekamo cvetanje da bi determinisali) i jednu vrstu različka, iz roda Compositae (Asteraceae) za koji još nismo sigurni šta je (Centaurea sp.). Sve ove biljke su u Bačkoj ekstremno proređene, sužene na samo nekoliko mikrolokacija, a toj vrsti pelina ili žalfije ovo je trenutno jedino nalazište u opštini, jer je drugo poznato stanište uništila gradnja Y-trake (o čemu ćemo posebno pisati).

Mesto izmeštanja smo obeležili radi sprečavanja gaženja i košenja, dok biljke ne ojačaju. Napominjemo da bi biljke na pomenutoj divljoj deponiji sigurno bile zatrpane smećem i šutom. Ujedno skrećemo pažnju javnosti na neuspešnost čišćenja deponije, gde građani nastavljaju da iznose smeće, a čak i tabla "Očistimo Srbiju" je ukradena.

Hrvatski majur je "ugostio" biljke

Postoji plan da se na Hrvatski majur reintrodukuju još neke autohtone vrste (sa lokacija gde su pod opasnošću neposrednog uništenja), za koje je za sada sporno da li će biti potrebna neka dozvola bilo Zavoda bilo neke inspekcije (za proceduru u ovom momentu ispitujemo teren). To su, između ostalog, žalfija austrijska (Salvia austriaca) - u Prilogu 2 [ref1], kozlinac (Astragalus onobrychis) - nije zaštićen, stepski lan (Linum perenne i austriacum) - nisu na listi zaštićenih, čubar panonski (Nepeta pannonica) - nije zaštićen, povratić (Tanacetum vulgare) - nije na listi [ref1], vranilovka (Origanum vulgare) i/ili matičnjak (Melissa officinalis) - oba u Prilogu 2 [ref1], močvarni kaćunak (Orchis laxiflora sp. palustris) - strogo zaštićen [ref1], crni gavez (Symphytum officinale) - zaštićen, prilog 2 [ref1], metiljka (Lysimachia nummularia) - nije zaštićen, gronjasti zvončić (Campanula glomerata), dubočac (Teucrium chamaedrys) - Prilog 2 [ref1], očajnica (Marrubium vulgare) - Prilog 2 [ref1], čistac (Stachys cretica) - nije zaštićen, žuti luk (Allium flavum) - Prilog 1, ali ne tipska podvrsta, trnjina (Prunus spinosa), guščija steza (Potentilla anserina), itd.

---

[ref1] Prilozi 1 i 2. Zakona o zaštiti prirode Srbije - Zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva

Zašto ovaj znak?

 

Znam, znam, jesti moramo, razvoj poljoprivrede je neminovan... ali...

Moram da objasnim zašto sam izmislio ovaj znak, zbog specifičnosti inspiracije koja me je podstakla da omrzim traktore.

Pod jedan, završio sam poljoprivrednu školu. Gde su nas učili da ništa ne bi rodilo ako ne bismo pedeteset puta prskali otrovima godišnje, jer "bi nas pojele" bube... Gde su nas učili da lopatom ubacujemo antibiotike u hranu stoki, ali da pazimo da ne udišemo jer ćemo dobiti rak... Gde su nam rekli da zato tanjiramo slatinsku stepu, jer za žito nije potrebno duboko oranje koje bi ovde samo još više izbacilo so - a rezultat: ništa nije rodilo, a pustara je trajno uništena, na njoj rastu samo invazivni korovi ili još više "cveta" so...

Oranje, prskanje, zatvaranje životinja u farme... Ovo su maltene religiozne dogme današnje moderne poljoprivrede.

Treba zabraniti i najstrože kažnjavati oranje svega što nije njiva – šume, proplanaka, pašnjaka, puteva, međa, jarkova... Prirodni pejzaž treba da je zakonom fiksiran. Stogodišnja stabla u polju ne sme niko nekažnjeno da poseče!

Pod dva, naročito u Bačkoj gde živim koja je prvo opustošena od Turaka, koji su spalili naselja, posekli ljude pa posekli šume, danas je industrijalizacija i ekstenziviranje poljoprivrede pretvorio predeo u agrarnu pustinju. Ljude koji dođu iz drugih krajeva Srbije prvo "pogodi" da je sve baš toliko ravno, a zatim to - čuo sam ljude da pitaju - "A zašto je baš svaki pedalj preoran?"

Sve što je posle Turaka ostalo bila je travnata pustara sa manje od 6 % pošumljenosti, od koje je samo Irska manje pošumljena na kontinentu. Ali ovaj poljoprivredni "napredak" doveo je do toga da je preoran veći deo travnatih područja, livada, pašnjaka, slatina. Subotica je grad originalno okružen sa dvanaest travnatih pustara od kojih danas nema nijedne. Sve to je rezultiralo nestankom 28 % prirodne flore!

Ovo su moji proračuni zasnovani na egzaktnim podacima i u fazi je publikacije. Ali ono što je i meni novo je sledeći podatak. Da bismo shvatili koliko je poljoprivreda opasnija po prirodu čak i od urbanizacije, usporedićemo moju brojku sa analizom koja ja urađena u vezi jednog od većih Evropskih gradova Budimpešte. Ovaj velegrad sa preko 2 miliona stanovnika duplirao se, a možda i triplirao u zadnjih sto godina, progutavši prirodu oko sebe. Po jednoj staroj proceni (Kovács-Priszter, 1974) u Budimpeštanskom aglomeratumu je za sto godina izumrlo više od 100 vrsta biljaka, t.j. 7 % ovdašnje flore, što autori smatraju šokantnim.

A šta tek onda mi da kažemo?

Preorani šumski zasadi - ušorena sadnja alohtonih, uništena staništa zaštićenih vrsta u "zaštićenom dobru" Subotička peščara