Zašto ovaj znak?

 

Znam, znam, jesti moramo, razvoj poljoprivrede je neminovan... ali...

Moram da objasnim zašto sam izmislio ovaj znak, zbog specifičnosti inspiracije koja me je podstakla da omrzim traktore.

Pod jedan, završio sam poljoprivrednu školu. Gde su nas učili da ništa ne bi rodilo ako ne bismo pedeteset puta prskali otrovima godišnje, jer "bi nas pojele" bube... Gde su nas učili da lopatom ubacujemo antibiotike u hranu stoki, ali da pazimo da ne udišemo jer ćemo dobiti rak... Gde su nam rekli da zato tanjiramo slatinsku stepu, jer za žito nije potrebno duboko oranje koje bi ovde samo još više izbacilo so - a rezultat: ništa nije rodilo, a pustara je trajno uništena, na njoj rastu samo invazivni korovi ili još više "cveta" so...

Oranje, prskanje, zatvaranje životinja u farme... Ovo su maltene religiozne dogme današnje moderne poljoprivrede.

Treba zabraniti i najstrože kažnjavati oranje svega što nije njiva – šume, proplanaka, pašnjaka, puteva, međa, jarkova... Prirodni pejzaž treba da je zakonom fiksiran. Stogodišnja stabla u polju ne sme niko nekažnjeno da poseče!

Pod dva, naročito u Bačkoj gde živim koja je prvo opustošena od Turaka, koji su spalili naselja, posekli ljude pa posekli šume, danas je industrijalizacija i ekstenziviranje poljoprivrede pretvorio predeo u agrarnu pustinju. Ljude koji dođu iz drugih krajeva Srbije prvo "pogodi" da je sve baš toliko ravno, a zatim to - čuo sam ljude da pitaju - "A zašto je baš svaki pedalj preoran?"

Sve što je posle Turaka ostalo bila je travnata pustara sa manje od 6 % pošumljenosti, od koje je samo Irska manje pošumljena na kontinentu. Ali ovaj poljoprivredni "napredak" doveo je do toga da je preoran veći deo travnatih područja, livada, pašnjaka, slatina. Subotica je grad originalno okružen sa dvanaest travnatih pustara od kojih danas nema nijedne. Sve to je rezultiralo nestankom 28 % prirodne flore!

Ovo su moji proračuni zasnovani na egzaktnim podacima i u fazi je publikacije. Ali ono što je i meni novo je sledeći podatak. Da bismo shvatili koliko je poljoprivreda opasnija po prirodu čak i od urbanizacije, usporedićemo moju brojku sa analizom koja ja urađena u vezi jednog od većih Evropskih gradova Budimpešte. Ovaj velegrad sa preko 2 miliona stanovnika duplirao se, a možda i triplirao u zadnjih sto godina, progutavši prirodu oko sebe. Po jednoj staroj proceni (Kovács-Priszter, 1974) u Budimpeštanskom aglomeratumu je za sto godina izumrlo više od 100 vrsta biljaka, t.j. 7 % ovdašnje flore, što autori smatraju šokantnim.

A šta tek onda mi da kažemo?

Preorani šumski zasadi - ušorena sadnja alohtonih, uništena staništa zaštićenih vrsta u "zaštićenom dobru" Subotička peščara