"Misterija" nove vrste rogoza

Svako ko se seća časova biologije zna da kod nas živi dve vrste rogoza, uskolisni (Typha angustifolia) i širokolisni ili ženski rogoz (Typha latifolia). Međutim tokom terenisanja u okviru projekta "Održivost malih jezera i nekomercijalnih ribnjaka" (NVO Protego) širom Vojvodine zapanjilo nas je prisustvo nove vrste u ekspanziji za koju u literaturi piše da potiče iz Azije i da se prvo pojavila u Mađarskoj na plantažama riže, pa se na mađarskom i zove "rizsgyékény" – u prevodu rižni rogoz (Typha laxmanni).

U botaničkoj monografiji Subotičko-horgoške peščare Milovan Gajić opisuje pomenute dve autohtone vrste, jer laxmanni 1986. još nije pronalazio. Za latifolia kaže da mu klip – ono što mi nazivamo "bambus" – "dostiže debljinu od 2,5 cm" i da je biljka 100-250 cm visoka, sa listovima širokim 1 do 2 cm. Dok za listove angustifolia kaže da su "3 do 6 (ređe 10) mm široki" i da biljka dostiže visinu 100 do 300 cm. Nalazi ih u fitocenozi trske i rogoza. [1]

Biljku nalik na laxmanni prvi put  zapazio sam u kopu Aleksandrovačke ciglane u Subotici, ali sam zbog visine i malih spljoštenih klipova pomislio da se radi o veoma retkoj vrsti patuljastog rogoza (Typha minima). Primerak sam odneo biologu Ištvanu Hulou koji je takođe smatrao da se radi o minima, ali dodao da to ujedno bila i botanička senzacija (patuljasti rogoz se u Vojvodini računa izumrlom vrstom). Jedno vreme i živeo sam u nadi da se radi o toj vrsti, što kada sam saopštio botaničaru Ranku Periću, rekao je da bi to zaista bilo interesantno i ne zna da li je iko ikada našao minima na teritoriji Vojvodine. A onda je sa naših terenskih fotografija potvrdio laxmanni.

Ne samo da smo tu vrstu pronalazili u skoro svakoj bari, počev od napuštenih majdana i baštenskih jezera, što se vidi sa priložene mape nalaza (crne tačke su nalazi, a lilave nepotvrđeno prisustvo), nego nakon što nam je Ranko skrenuo pažnju na habitus vrste ispostavilo se da sam istu biljku slikao i ranijih godina. Nađena je na jednoj od fotografija Kelebijskog rita iz 2003. godine. Laxmanni se javlja u kanalima i plićem priobalju u fitocenozi šaševa, često u zajednici sa ovom za sada nam nepoznatom vrstom mešinke (Utricularia sp.) sa slike.

Rižni rogoz je inače jedna od najpopularnijih biljaka za baštenska jezera, odakle je dokazano i odbegla (npr. u Nemačkoj). Neki podaci o generalnom rasprostranjenju i ekspanziji (u zagradi ključna literatura): Mađarska (1952, 1987, 1999), Rumunija (1966, 1972), Italija (1983), Pakistan (1987), Indija (1998), Češka (2000), Koreja (2001) i u daljem širenju. (Smatra se da je u sledećim zemljama autohton: Avganistan, Iran, države Kavkaza, Sibir, Altaj i Azijski delovi bivšeg SSSR, Kazahstan, Kirgistan, Turkmenistan, Uzbegistan, Mongolija, Kina, Ukrajina, Turska, Bugarska, Grčka.)

Stvari sa rogozima dodatno komplikuje njihova hibridizacija. Npr. uskolisni i širokolisni mogu međusobno a i sa drugim vrstama da hibridizuju (Typha angustifolia × Typha latifolia) – ovakvi primerci su generalno sterilni ali poseduju prelazne odlike obe vrste.

U vezi sa ovom pojavom je i literaturni navod na jednu veoma visoku formu rižnog rogoza – var. getica – opisanu iz Rusije i Rumunije, koja naraste i do 200-220 cm, a list joj je ± širi, 4-8 (9) mm. Ovakvih egzemplara ima i kod nas, za razliku od drugih veoma niskih populacija, i ta varijabilnost u visini rasta može da bude u direktnom odnosu sa uslovima staništa, ali gde žive na istom staništu moguća je i hibridizacija sa uskolisnim rogozom (?!) [Napomena: taksonomija roda je i dalje nerešena zbog sklonisti hibridizaciji (Smith 1987, Kuehn et al. 1999, Changkyun et al. 2002).]

Što se tiče uskolisnog rogoza, tipska vrsta Typha angustifolia-e raste u Ludašu i tipična je močvarna vrsta koja se neretko javlja homogeno (npr. u eutrofno-presušnim vodama). Dužina pojedinih klipova usred muljevitog dna Ludaškog jezera može preći i 30 santimetara, dok se debeli klipovi latifolia-e najčešće mogu videti u zagađenim kanalima, npr. oko Palićkog prečistača otpadnih voda. Kod nas inače živi još jedna slabo poznata i retka vrsta, srebrnasti rogoz (Typha shuttleworthii) koju autor ovih redova još nije video, a navodi se i izvesna Typha domingensis (sin. Typha australis) navodno u ekspanziji (bivša južna podvrsta uskolisnog, danas priznata vrsta). Laxmanni se uglavnom lako razlikuje od svih po veoma dugačkoj stabljici cvasti na vrhu klipa. Ukoliko vidite ovu neobičnu vrstu rogoza (slika sa početka članka – mali klip, tanki listovi), javite nam i po mogućnosti pošaljite fotografiju na e-mail adresu u dnu bloga.

Sve češći nalaz ove i nekih drugih alohtonih vrsta zadnjih nekoliko godina dokazuje da ne treba potcenjivati uticaj klimatskih promena i drugih faktora, kao što je pražnjenje ekološkog ničea koji nastaje gubitkom autohtone flore, i da se nove vrste spontano mogu raširiti veoma brzo.

Literatura:
[1] Milovan Gajić: Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare; Šumarski fakultet Beograd, Šumsko gazdinstvo Subotica, 1986.
Arhivirano sa sajta www.protego-org.org