5. stu 2012.

Oktobar 2002... (2. deo)*

*Ponovljeno sa arhiviranog sajta ED "Rihard Čornai". Priložen je originalni tekst dokumenta (Protestnog pisma medijima) iz nastavka originalnog izveštaja. Tekst su sastavili vodeći ekolozi i danas, nakon tačno deset godina je isto tako aktuelan!
Materijal (c) Copyright of respective owners



Novi kandidat za izumrlu vrstu u Crvenoj knjizi flore Srbije

Šta se desilo na Subotičkoj peščari?

U zaštitnoj zoni Regionalnog parka »Subotičke šume« koja je revizijom prirodnih dobara predviđena za viši stepen zaštite (budući Predeo posebnih prirodnih odlika »Subotička peščara«), došlo je do narušavanja staništa retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Više od hiljadu hektara duž granice sa Mađarskom je preorano ili istanjirano, jednim delom i posejano (raž i tritikale). Poljoprivredni radovi i dalje traju. To ukazuje na hitnost rešavanja konflikta interesa poljoprivrede i zaštite prirode.

U septembru 1996. godine je potpisan sporazum izmedu naše zemlje i Mađarske o saradnji u cilju stvaranja prekograničnog zaštičenog dobra uz rečicu Kireš, duž granice. Narušene površine su predviđene kao centralna zona zaštite prirode ovog područja prirodnih vrednosti od evropskog značaja. Od 1996. godine ove površine se nalaze na međunarodnom spisku značajnih staništa za ptice (IBA = Important Bird Areas).

Vojvodina je siromašna prirodom

U Vojvodini je pedesetih godina započeto sa ukrupnjavanjem parcela zahvaljujući melioracionim radovima kojima su se »uredila« vlažna, peskovita i druga za poljoprivredu neodgovarajuća staništa. Nestankom prirodnih elemenata u predelu (šumarci, živice, bare, livade, pašnjaci, međe itd.) uslovilo je izumiranje velikog broja biljnih i životinjskih vrsta i dovelo do jednoobraznosti (uniformnosti) predela.
Intenzivna poljoprivreda na osetljivim područjima (npr. peskovita zemljišta i nekadašnja vlažna staništa) uzrokuje naglo povećavanje zagađenosti zemljišta i podzemnih voda. Zaštićena područja prirode Vojvodine su samo mala preostala ostrvca nekadašnjeg pra-predela Panonske nizije. Površina ovih područja je premala za trajni opstanak retkih i ugroženih vrsta flore i faune. Uticaj melioracionih zahvata dotiče i ova zaštićena područja izazivajući isušivanje vlažnih staništa i izumiranje vrsta.

Prirodne vrednosti Subotičke peščare

Područje predloženo za zaštitu pruža se duž granice Subotičko-Horgoške peščare i lesnog platoa Bačke. Kao granična zona dve geografske oblasti, pripada područjima povećanog biodiverziteta. Blizina podzemne vode, koja na talasastom terenu stvara tresetne livade, močvare i močvarne livade u neposrednoj blizini ekstremno suvih peščarskih staništa, dodatno povećava raznovrsnost. Relativna očuvanost prirodnih vrednosti može se zahvaliti istorijsko-političkim uslovima. Ovaj deo peščare obrađivan je tek početkom XX veka, a režim granične zone je doprineo da izvornost prirode ostane dobrim delom očuvana.

Područje Subotičkih šuma se ističe svojim florističkim vrednostima (22 zakonom zaštićene vrste, od kojih je 14 od međunarodnog značaja). Za neke biljne vrste ovo je jedino nalazište u našoj zemlji ili je jedno od postojećih malobrojnih nalazišta. Na ostacima netaknutih prirodnih staništa su opstale i retke i po celoj Evropi ugrožene životinjske vrste kao npr. slepo kuče, peščarski gušter, mali svračak, stepska trepteljka i obična travarka.

Zadaci za sadašnjost i budućnost

Preoravanjem prirodnih staništa uništeno je stanište najjače populacije šafranjike u Panonskoj niziji. Vrsta se nalazi u Crvenoj knjizi Srbije i na Evropskoj crvenoj listi a ovo je jedino stanište u našoj zemlji. Lukovice šafranjike (kao i lukovice i rizomi drugih zaštićenih vrsta) nalaze se unutar pooranih i posejanih površina, većina njih će nići u proleće. Za očuvanje ostataka populacija retkosti neophodno je odmah pripremiti Plan revitalizacije. Netaknute površine su opstale u obliku malih, izolovanih ostrvca. Ovakvo stanje će znatno otežavati i poskupeti zaštitu preostalih prirodnih vrednosti ali se poslednji kvadratni metri izvorne prirode Suboticko-Horgoške peščare moraju sačuvati.

Evropska merila

Potrebno je još istaći, da po merilima Evropske unije ovakva visoko propusna zemljišta sa malim učešcem humusa, gde sva tretiranja hemikalijama brzo dospevaju u podzemne vode, nisu pogodna za intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju. Ovakve površine, koja se označavaju kao „osetljiva područja” treba postepeno da menjaju namenu (rekreacija, lov, zaštita prirode, organska proizvodnja hrane itd.).

Društvo ekologa »Rihard Čornai« iz Subotice u povodu navedene situacije predlaže sledeće:

1.) Primenjivanje svih postojećih zakonskih mogućnosti (naročito Uredbu o zaštiti prirodnih retkosti);
2.) Javno oglašavanje da je pokrenut postupak zaštite prirodnog dobra od strane nadležnog Ministarstva;
3.) Da se što pre pripremi Plan revitalizacije oštećenih staništa prirodnih vrednosti u saradnji sa lokalnim stručnjacima i po potrebi tražiti stručnu pomoć od stranih stručnih partnera. Udruženja gradana opštine Subotice, koje se bave problematikom zaštite prirode i najbolji su poznavaoci terenskih prilika pružiće svoju punu pomoć u predloženim aktivnostima.


Obraćamo se molbom nadležnim Ministarstvima da u cilju sprečavanja daljih ostećenja inače malobrojnih prirodnih fragmenata u poljoprivrednim regionima preduzmu sledeće korake:

1.) Naći odgovarajući način da se zaštićena prirodna dobra kao i područja planirana za ovu namenu sačuvaju u procesu privatizacije.
2.) Potrebno je i propisati unošenje obaveze određenog režima zaštite na posedovnim listovima, kao što je to uobičajeno kod zaštićenih kulturnih dobara.
3.) Upravljač (staraoc) i korisnik kod brojnih prirodnih dobara nisu isti. U slučaju društvene i državne svojine država proverava korišćenje prirodnog dobra jednom preduzeću, a zaštitu i unapređenje drugom. U mnogim slučajima se otežava efektivna zaštita zbog ove situacije. Promenom ove prakse izbegla bi se obaveza države da plati nadoknadu korisniku državnih parcela zbog ograničavanja korišćenja u cilju zaštite prirodnih vrednosti.
4.) Tokom prošlih decenija država je dala podršku povećanju obradivih površina. Zbog pristupačnih dotacija mnoge vlažne površine, slatine i peskovi su pretvoreni u obradive površine, na kojima je poljoprivredna proizvodnja zahtevala velika ulaganja. Takva poljoprivredna proizvodnje se dugoročno neće isplatiti. Neophodno je ukinuti ovu praksu. Pretvaranje neobrađenih ili ekstenzivno korišćenih površina (livada, pašnjaka) u poljoprivredne površine ne bi smelo da se dozvoljava bez dozvole Zavoda za zaštitu prirode Srbije, jer su nam preostale, inače male, prirode površine potrebne za očuvanje kvaliteta naše životne sredine. Stanovništvo poljoprivrednih regiona ima pravo na izbalansiranu životnu sredinu, za čije očuvanje je potreban određeni procenat izvornih prirodnih površina.

Prikazano stanje i predložene mere podržavaju:

Članovi Društva Ekologa »Rihard Čornai« Subotica
Članovi Predsedništva Društva ekologa R. Č.:
Ištvan Benčik, predsednik
Dr. Geza Cekuš
Jožef Gergelj
Mr. Ištvan Hulo
Judit Rafai
Klara Sabadoš
Grupa zainteresovanih struščnjaka
Zainteresovana udruženja građana

Pismo šaljemo nadležnim organima opštine, pokrajine i republike, kao i medijama i udruženjima gradana koje se bave problematikom životne sredine.

Subotica, 28.11.2002.

0 Komentari:

A blog többnyelvű, de nem minden nyelven található ugyanaz a tartalom. Próbáld a lenti fordítót.

The Blog is in three languages, but not all posts are translated. Use the translator when needed.

English posts Clanci na srpskom! Magyar cikkek