Gde ide taksonomija i sistematika – na primeru kovilja (Stipa)

Sledi odeljak preuzet iz članka sa kartonom vrste na Vikipediji – perasto kovilje (Stipa pennata) – u kojem sam najbolje objasnio stvari. Zaželeo sam se da onlajn sumiram sve što se znati može o koviljima (Stipa ssp.), ovoj čak i botaničarima mističnoj grupi, te da umanjim nepoznanice o njima.

Pa evo, usputno viđenje situacije od strane jednog botaničara-amatera:

“Kovilje su generalno teška grupa za raspoznavanje, i njihova sistematika je često bila kontroverzna.¹ U prošlosti su pojedini botaničari objavljivali različite taksonomije, i određene vrste su nazivane sa različitim sinonimima latinskog naziva, dok se novije neki sinonimi objedinjavaju, ili pak dolazi do razdvajanja u dve zasebne vrste. Kod perastog kovilja naučno ime na koje su botaničari navikli bilo je Stipa joannis, dok je danas više u upotrebi Stipa pennata.²”

(Jedna digresija radi potpunije slike.) Dugo vremena jedino mesto gde su očajni botaničari mogli da brzo proveravaju taksonomske dileme bila je stranica Flora Europaea koju drži Botanička bašta u Edinburgu (Royal Botanic Garden Edinburgh). Ovde se nalazi digitalizovani sadržaj istoimene višetomne knjige objavljene između 1964 i 1993 u Engleskoj (ed. T. G. Tutin). Danas i ova stranica preusmerava na sledeće...

(Navedenu publikaciju sledio je projekat mapiranja Evropske flore u 50 × 50 km, izdat takođe u mnogo tomova knjige, koji se zvao Atlas Florae Europaeae (AFE). Projekat je radio Prirodnjački muzej u Helsinkiju (Finnish Museum of Natural History). "Zanimljivost" ovih mapa je, da je u njima Balkan veoma slabo zastupljen, tačnije u Srbiji živi "najmanje" vrsta na kontinentu... Ali da se vratimo na kovilje. Sva ova informacija je u suštini sada već dostupna na sajtovima o kojima će u nastavku biti reč.)

“U savremenom periodu postoji dve glavne škole sistematike bilja u dva prestižna botanička centra, Kraljevska botanička bašta u Engleskoj (Royal Botanic Gardens, Kew) i Botanička bašta muzeja u Berlinu u Nemačkoj (Botanic Garden and Botanical Museum, Berlin-Dahlem) – takozvana Lista bilja (The Plant List data set³) i takozvani Berlinski model (Berlin Taxonomic Information Model⁴). Iako po sistemu rada veoma bliski,⁵ između njihovih eksperata nema uvek slaganja u vezi pripadnosti pojedinih taksona i njihovih sinonima. KEW objavljuje svoju taksonomsku listu na stranici Plantlist.org, a Berlinska škola svoju bazu na Euro+Med. Zadnja smatra da je perasto kovilje jedno te ista vrsta kojoj je S. joannis samo stari naziv,² dok stručnjaci iz KEW⁶ istraju na tome da se radi o dve zasebne vrste pod imenima S. pennata''⁷ i S. joannis.⁸

Takođe, nasuprot morfološkog, danas sve više preovladava genetski pristup koji razdvaja vrste na osnovu broja hromozoma i drugih odlika. Najnovija revizija genusa¹ zalaže se da zapravo postoji dve glavne podvrste perastog kovilja, jedna peščarska (S. pennata subsp. sabulosa) i druga koja je na pesku retka (S. pennata subsp. pennata). Tako ovi autori smatraju da peščarsko kovilje genetski nije zasebna vrsta, samo podvrsta perastog, dok je S. joannis prema ovom modelu u stvari zaseban takson (uprkos protivljenju druge škole). Ali sa napomenom da je varijabilnost među navedenim taksonima velika, a postoje i prelazni, intraspecifični oblici (npr. kariotip svih ima isti broj hromozoma – po 44^{9, 10}).”

Izvori i beleške

---

¹ Raúl Gonzalo, Carlos Aedo and Miguel Ángel García (2013): '''Taxonomic Revision of the Eurasian Stipa Subsections Stipa and Tirsae (Poaceae).''' Systematic Botany, 38(2):344-378. p. 344.
² Valdés, B. & Scholz, H.; with contributions from Raab-Straube, E. von & Parolly, G. (2009): Poaceae (pro parte majore) – The Euro+Med PlantBase.
³ Projekat zasnovan na strategiji Global Strategy for Plant Conservation međunarodne Konvencije o Biodiverzitetu (Convention on Biological Diversity) i na Britanskom projektu World Checklist of Selected Plant Families (WCSP).
⁴ Berlin model explained.
⁵ Čak su povezani sa istim izvorima informacija, npr. sa IOPI (The International Organization for Plant Information) i GBIF (Global Biodiversity Information Facility).
⁶ Clayton, W.D., Vorontsova, M.S., Harman, K.T. and Williamson, H. (2006 onwards) – RBG Kew GrassBase
⁷ Stipa pennata Celak. is an accepted name.
⁸ Stipa joannis Celak. is an accepted name.
⁹ S. joannis - CCDB Chromosome Counts Database.
¹⁰ S. pennata - CCDB Chromosome Counts Database.

Botaničke novosti

Počev od ove godine program za unos biogeografskih podataka Biologer omogućava unos biljnih vrsta.

Pošto ih ima dosta, stvari oko organizacije ovog dela programa su komplikovane.

Biljke su veoma važan deo biodiverziteta, kao glavni organizatori ekološke sredine, i koje su nakon zemljišnih (edafskih) faktora najvažniji element prirodnih staništa – biljne zajednice su formirane na osnovu ekoloških faktora sredine (podloga, kiselost tla, vodni režim, osvetljenost itd.). Kao jedan od moderatora iznosim najvažnije informacije vezane za rad sa biljkama na Biologeru.

Ukoliko neko ima pitanje u vezi taksonomije u bazi Biologer, neka slobodno piše!

● VESTI – 10. jun 2019.

Počinjemo sa listom saopštenja:

• Od novih nalaza koji su posebno značajni ističu se Eryngium palmatum (Pančićev kotrljan), zatim Iris reichenbachii, Ajuga laxmannii (baš bih voleo da vidim to stanište), i vrsta orhideje koja nas je iznenadila: Pseudorchis albida. Čak i rod mi je bio nepoznat. Čestitamo Milošu, a odlično i za Dactylorhiza saccifera!
• Fotke Zorana Gavrilovića su toliko dobre, da je često dovoljno baciti pogled na mini sličicu i znati da je to ta biljka i da tako izgleda.
• Zbog izmena naziva jedva sam uspeo da unesem jednostavnu vrstu pirevina. Poznata je kod nas (kad sam ja išao u školu) kao Agropyrum (Agropyron) repens, pa je "prenet" u sinonim Elymus repens, a "danas" je Elytrigia repens. Toliko u botanici može da bude problema.
• Postoje neki unosi bez vrste i bez slike (...???). Android aplikacija propušta fantomske nalaze, na loš klik?
• Bilo bi dobro da sve retke i komplikovanije vrste (orhideje npr.) budu unesene sa dokaznom fotkom. Ultra-retkosti bez dokazne fotografije nećemo overavati kao validan nalaz.
• Za vrste koje se mogu bezbedno overiti i bez fotografije (najprepoznatljivije i česte) listu videti ovde.

● VESTI – 26. jun 2019.

• Danas sam uveo prve podvrste - seriju iz Senecioneae od glavočika (Compositae/Asteraceae) prema Flori SR Srbije (Josifović, M. et al. 1970-1986).
• Mnogo sam se dvoumio kako da vodim biljke, onako kako se trenutno zvanično vode (što zna da bude komplikovano) ili pod imenima koji su poznati u našoj starijoj literaturi? Problem je da računar ne može da vodi više imena za jednu vrstu ili je to dosta komplikovano povezivati. Tako da sam nakon nekoliko godina striktnog poštovanja konvencija počeo da uvodim kompromisna rešenja. Zašto da (dodatno) komplikujem život botaničara?
  U nekoliko slučajeva kompromisno rešenje znači uvođenje u bazu nekog endemita pod drugim imenom od onog koji se (trenutno) priznaje u botaničkom svetu. Dobar primer je Helleborus serbicus Adamović (srpski kukurek) koji oni "hoće" da vode pod imenom Helleborus multifidus subsp. serbicus (Adamovic) Merxm. & Podlech – da iskreno kažem, ne znam zašto.
  U drugim slučajevima, postupio sam obrnuto, i uveo sve poznate podvrste. Kao na primer kod crnog bora (Pinus nigra), čije podvrste su veoma važne za zaštićena staništa, pojedine su visoko "kotirane" u međunarodnoj zaštiti (npr. subsp. banatica, čiji status u Srbiji nije kistalno jasan, jedino šumari kažu da ga ima).
  Kod svakog pojedinog slučaja odlučuje se po najboljem nahođenju. Na primer, dugo sam se dvoumio da li da takson koji se u Srpskoj flori vodi kao Senecio wagneri upišem pod tim imenom da ne bismo preterivali sa podvrstama. Na kraju sam kod ove, prvi put kod zeljastog bilja razbio led, uveo sam je pod Tephroseris papposa subsp. wagneri, pošto sam video da taksonomska kategorija unutar Biologera to omogućava. Što je, na kraju krajeva sjajno. Kod bilogera ja sam jedan od onih koji se od početka zalažu za novine koje maksimalno "iskorišćavaju" mogućnosti napretka programske tehnologije.

● VESTI – 2. jul 2019.

• Pronađoh biljku sa cvetovima u pupoljku koja mi najviše liči na Coeloglossum viride, tražio sam u Biologeru i gle čuda: više nije to nego Dactylorhiza viridis, a donedavno je bila Platanthera viridis.
• Unos je dosta intenzivan, za manje od mesec dana više od 800 nalaza! Za sada se javlja kao glavni problem da se unese neki takson kojega jednostavno nema u bazi od 4500 biljaka! Da li (već) pronalazimo čak nove vrste za region?

● VESTI – 31. jul 2019.

• Pređosmo brojku od 1600 novih unosa biljaka. To je jako dobro, obzirom da je mnogima koji na Biologer šalju svoje podatke botanika samo sporedna aktivnost. Ljudi su za ovih mesec dana uglavnom postavljali predivne orhideje na koje su nailazili (npr. Epipactis helleborine i palustris), ali ima i zaista zanimljivih stvari, kao što su nalazi Gentiana utriculosa, Potentilla tommasiniana, Centaurea salonitana, Crocus chrysanthus i jedna orhideja koja je ne samo nova za Srbiju nego i nova nauci. Otkrivena je 1996. godine u susednoj Mađarskoj i sada smo je pronašli i mi. Odlični nalazi uključuju: Daphne kosaninii, Satureja kitaibelii, Acanthus hungaricus, Orobanche elatior, Dianthus petraeus, Dianthus noeanus, Dianthus superbus, Iris pumila, Paronychia cephalotes, Paronychia kapela, Nepeta nuda, Himantoglossum hircinum, Digitalis ferruginea, grandiflora, laevigata i lanata.
• Jedan od najaktivnijih korisinika je Slobodan Stevčić, kome se ovim putem zahvaljujemo na marljivom postavljanju nalaza sa kamenitih predela Jugoistočne Srbije.

Zaštita prirode u bivšoj Jugoslaviji – koncepti i posledice jedne ideologije

Marginalno tretiranje ekoloških problema kod nas ima svoju, rekli bi "tradiciju". Postoji jedan nasleđen, u naš politički sistem usađen mehanizam, od kojeg se ne može, ili radije, ne želi otstupiti. Taj mehanizam uvukao se u naš sistem još za vreme licemernog socijalističkog uređenja kada je država na očigled imala kontrolu nad svim aspektima društva. To je bio čuveni "narodni" period, kada je ravnopravnost naroda i narodnosti bio hipernaglašavan, kada su "narod" i uprava – koja je vodila politiku "ispred" i u "ime" naroda – bili u "savršenoj" ravnoteži. No, pored same korupcije (ili: ljudska urođena pokvarenost i grešnost) koju socijalizam i ideologija komunizma ili nisu uspeli da eliminišu ili nisu shvatali dovoljno ozbiljno, postojala je jedna velika "rupa" u sistemu koja je omogućavala, legalizovala uzurpiranje prirode i njenih resursa, a da to bude prikriveno (ili neznačajno) istom tom narodu.

Postojalo je lepo pakovanje sa spolja, ali je unutrašnja ideologija "sve pripada narodu" legalizovala uništavanje prirode. Naime, u socijalističkom sistemu sama priroda i sve što je stvorila nisu imali istu vrednost kao ljudski rad. Ljudski rad je bio superiorniji, jedino je čovek imao vrednost i time puno ideološko pravo da "ukroti" prirodu. A kada čovek "uređuje" nešto, makar svoju okolinu – tako su i zvali: "zaštita čovekove okoline" (ili u Hr "zaštita okoliša") – tada nastaju ozbiljni problemi.

Tako je ovaj period okarakterisan najvećim uništavanjem prirodne baštine ikada zabeleženo igde u ljudskoj istoriji (osim možda savremene kapitalistički potkovane krađe drveta Brazilskih prašuma). Za nepunih 5 decenija, od 1945. do devedesetih – barem u Vojvodini gde živim – uništeno je više prirode nego ikada: planski je uništeno pašnjačko stočarstvo, poorani su seoski i feudalni pašnjaci, pokosile šume i pretvorile u zasade klonske topole, iskopano je bezbroj kanala da bi se bare i mrtvaje isušile, nestao je kompletan salašarski sistem...

Komunistički raj

Komunisti su odmah krenuli u kroćenje "divlje" prirode u svim njenim aspektima: sekli su šume, isušivali bare, preoravali pašnjake, kopali odvodne kanale, obranjivali reke... Ukoliko je neki sistem pre njih započeo neke radove na tom polju, komunisti su to samo megalomanski usavršavali. U svemu su se morali pokazati boljim, naročito od kapitalističko-boljševističke feudalne rulje, da bi dokazali kontrast svoje ideologije.

Udesetostručeni su napori da se šume iskrče, bare isuše, livade uzoru i sve one zamene oranicama. U stvari, u Vojvodini je postojao plan da se sav raspoloživ prostor pretvori u monokulture – što se do danas uglavnom i ostvarilo. Ali tako je bilo širom istočnog sveta. Ravničarske zemlje kao Rumunija preorale su svaki pedalj zemlje, tako da danas gotovo i nemaju slatinske pašnjake, recimo (Srbija ih još ima). Zajedno sa SSSR kao nosiocem ideološke zastave, ideja je bila da se stvore monoparcele u kojima traktor kreće u oranje ujutro, a stiže da okrene novu brazdu i vrati se – uveče. Na ogromnom prostoru uništeno je svako drvce i uništen svaki žbun. Prostor je bio "uređen"...

Fizičke posledice vidimo i danas, ali da se vratimo na ideološke. Humanizam je bio otrov kojim je politika "zaštite čovekove okoline" (čak se i pojam "zaštita" vrtio oko čoveka) zatrovana. Ne humanizam u filantropskom i nekom drugom njegovom pozitivnom smislu, već jasno položena – već izvorno bolesna, negativna – ideologija sa čovekom kao centrom univerzuma. (Naravno, religiju je komunizam smatrao najvećim zlom, te se je pokušalo iskoreniti ideološkom zamenom za drugu, materijalističko-komunističku. Pošto, neko je rekao: izbačen je Bog, ali neko mora da zauzme njegovo mesto – pa čovek postade bog.)

Sve bi to i bilo lepo, da je čovek poštovao čoveka i njegov rad, kako je sistem napominjao. Pošto nije. Jer je sistem bio zasnovan na neizmernom licemerju. Istok (gde smo svi bili "drugovi") bio je bolji od zapada (gde su bogati beskrupolozno iskorištavali siromašne) samo utoliko, ukoliko je propaganda to uspela da proda. U komunizmu (ili jednopartijskom sistemu, kako su ga zvali da bi izbegavali tu na istoku sve istrošeniju reč) na papiru uvek je sve bilo u najboljem redu. A u realnosti, krađa i uništavanje državne svojine koja je ranije oteta od buržoazije bila je na usponu. Korupcija umesto da stane, kao da se čak i razvijala, usavršavala, baš kao i to "uređenje" prostora. (Prethodni feudalni sistem u monarhiji, uprkos svojim "grozotama" ipak je nacionalnu imovinu do datuma sačuvala, jer je čuvala svoje, pošto je privatna svojina bila poštovana.)

Bratstvo i jedinstvo... sloboda narodu... revolucionarna parola do parole koje nisu proizašle iz prave revolucionarne ideje, već su iskopirane iz Marksističkog priručnika. Možda je u startu postojao elan, ali sve što se sistematizuje i sili na narod ubrzo postaje šugavo. No i danas je slična stvar, samo što su novi ideolozi "demokrate" (donedavno okoreli komunisti) i razni pošteni "duhovni" ljudi koji u crkvi sede u prvim redovima i pale sveće – otišli još i dalje. Teži se privatizaciji, zapadnjačkom uređenju, ali se isto ta državna svojina (to jest ono što je u dronjcima ostalo od nje) na ovaj ili onaj način prisvaja, pa na kraju i ono što komunisti nisu uspeli da unište, biće dokrajčeno. Tako se danas rasprodaju i nacionalni parkovi, i rezervati, i čitava jezera, i planine, u bescenje. (Nije se jedanput desila "priča" da je staraoc rezervata prirode ilegalno dao u zakup državnu zemlju ili prodao državnu šumu privatnom licu da bi uspela da poseče stogodišnju šumu koja se u rezervatu legalno nije mogla poseći.)

Sve se to može zahvaliti ideološkom vaspitanju koje su ti ljudi ranije dobili.

Posledice jednog ideološkog perioda

Uvek je i nakon neke havarije identifikovan krivac, neki inžinjer, tehnolog ili direktor... ali zbog svog političkog položaja (uživajući zaštitu komunističke partije) nikada nije kažnjen. Pošto je svaka intervencija već u startu išla u pravcu da se pokore sile prirode, greške su i pravdane kao kumulativan efekat: bila je to "amortizacija" prirode u procesu. Sve se to pripisivalo pozitivnim naporima, sa tu tamo nekom greškom, a negativne posledice su uvek na kraju praštane. Bilo je dovoljno da iza otvaranja novih postrojenja stoji "revolucionarna" partijska ideja, da bi svaki fatalan eksperiment sa prirodom bio zataškan i ostao nedokumentovan. Revolucionarna industrijska postrojenja su gotovo sistematski pravile "havarije", uvek je postojalo nešto nedovršeno, gotovo nakon samog otvaranja nove fabrike one bi ispuštale otrove i potrovale reke. Suprotno od onoga što bi zdrav razum očekivao od "najpozitivnije ideologije" ikada od čoveka implemetirane. Da li je o bilo tako jer je "narod" seo u katedre, na mesta odgovorne odluke, a sumnjivi neučeni partijski kadrovi zamenili mesto nauke? Da li je školski sistem bio lošiji od današnjeg, "savremenog"? Mislimo da je bio čak i bolji, ali čovek nije bio bolji. Postojao je, kao i danas, taj famozni "ljudski faktor" koji (čak ni) socijalizam i komunizam nisu uspeli da obuzdaju...

U to vreme nije postojao naglasak na filterima, na zaštiti prirode, ako i jeste zakon se nemilosrdno, gotovo bezobrazno nije ispoštovao. Smatralo se da je priroda drugorazredna, da je resurs koji nije prioritetan. (Čak i danas se to javno kaže a na žalost i misli: tokom priključenja Evropskoj Uniji "zelene" teme biće poglavlje tek negde na kraju liste, imamo sto važnijeg da uradimo.) Tako je bilo u celom istočnom bloku.

Naravno shvatili su, da taj resurs nije beskrajan. Negde u naprednijem stadijumu socijalizma doneti su gotovo savršeni zakoni. Međutim oni nikada nisu bili poštovani. Kao da u tom društvu nije bilo moralnog shvatanja, bar što se prirode i pritiska na nju i zagađivanja tiče. Sve to zbog mentaliteta koji je već čvrsto bio izgrađen u čitavoj naciji: "sve je svačije, država (partija) je iznad svega, prirodu treba pokoriti i na njenom mestu stvoriti komunističku budućnost". O kakvoj apstraktno-tehnokratskoj budućnosti su oni sanjarili, o kakvom betonu i gvožđu na mestu šuma, reka i planina?

Prema ovakvom shvatanju, koje je subtilno i gradualno ugrađivano u "narod", u psihološkom smislu "priroda" (razumi: sve iskonsko, što je izvorno nastalo bez uticaja čoveka) samo utoliko je mogla da ima vrednost, u kolikoj meri potpomaže čoveka u njegovom radu i stvaranju njegovih ideja, koje naravno moraju da budu u skladu sa ciljevima marksizma i komunizma. (Pogledajmo studije iz tog vremena: isključivo se žali na probleme nedovoljne iskorišćenosti Nacionalih parkova za rekreaciju i turizam, koliko su lovni i ostali resursi neiskorišćeni, pa žaljakanje u varijacijama po temi koliko država gubi na tome.)

Šta to znači? Sačuvaćemo to jest "stvorićemo" delove prirode gde čovek može da izađe, da se odmara i rekreira, gde može da se oporavi od rada i odakle može zdraviji da se vrati u ostvarenje kolektivnog društvenog napretka. Takva mesta, kao što su Nacionalni Parkovi, prvenstveno su u službi čoveka i njegove rekreacije. Vara se onaj koji misli da je ukupno 14 nacionalnih parkova u Jugoslaviji (od kojih je samo jedan bio u Srbiji, pa se nakon raspada moralo stvoriti 5 novih*) proizašlo iz zaštitarsko konzervacione ideje! Jer smatralo se da ako tamo ima životinja, ili ih baš "mora biti" one suštinski služe za lov ili za neku blažu formu, manje agresivnu vrstu eksploatisanja. Eto vam vanredne važnosti lova u društvu iz kojeg "prirodnjački" lobi gotovo absencira. Kako i ne bi, kada sa takvom ideološkom pozadinom u podvesti, takvo društvo ne stvara ljude koji "jednostavno vole" prirodu ili imaju dovoljno moralne realnosti u sebi da sagledaju da priroda treba da ima slobodu da postoji tamo gde sama želi, i da je čovek već iovako napravio previše štete na ovoj planeti. Takvi ljudi, ako i postoje, bili su "izdajnici, strani plaćenici, bolesni ljudi, sanjari"... Ne uklapaju se u sistem koji ekploatiše i vlada nad prirodom. U samo-predodređeni i ponosni sistem, koji je ubeđen da čovek ima sve odgovore. U takvom društvu ne trebaju mislioci, država (partija) misli u ime svih nas...

Naravno i u tom društvu je bilo vanrednih ljudi intelektualaca, koji su znali šta je ekosistem i koliko je biosfera ranjiva... iako u premalom broju da bi imali uticaja. Njihov savet tražen je tek nakon havarija koje su partijske sile (predvođene praznoglavim inžinjerima ideologije) tokom svojih ludih intervencija napravile. Iza intelektualaca ekologa ostali su samo saveti, moljenja, poneka beleška u naučnim radovima. Bili su proroci u svom gradu, a nijedan prorok istorije nije dobro primljen među svojima.

Period istorije koji je za nama, ali čiji duhovi nas i dalje uhode. Period iz kojeg bi trebalo izvući pouke.

---

*Nacionalni parkovi u vreme bivše SFRJ: NP Sutjeska, NP Kozara, NP Durmitor, NP Biogradska gora, NP Lovćen, NP Plitvička jezera, NP Risnjak, NP Paklenica, NP Mljet, NP Mavrovo, NP Pelister, NP Galičica, NP Triglav, NP Fruška gora. Nacionalni parkovi stvoreni u Srbiji: NP Fruška gora, NP Kopaonik, NP Đerdap, NP Tara, NP šar-planina (efektivno na Metohiji).

Teren No.121: Kelebijska šuma [20. maj 2014]

Odlučili smo se da nadalje publikujemo sveže i retrospektivne terenske izveštaje. Na redu je najsvežiji izlet, u šume na pesku u okolini Subotice.

Pređeno je 16 km kolima i pešice. Evo šta je sve nađeno i viđeno.

Novi doprinos jačanju zaštite prirode na Balkanu

Zaštita prirode se kao i sve biološke i društveno-političke disciplene usavršuju. Konvencionalni pristup od pre nekoliko decenija (tzv. konzervacija) je pre svega doveo do ekološke stagnacije nekih područja, a formalnom zaštitom na papiru i propadanja drugih (primer je SRP Ludaško jezero). Prvi problem je da kao što nema ni dovoljno kvalitetnih zelenih površina po glavi stanovnika već se sve više toga nekontrolisano kultiviše, pretvara u agrarnu pustinju ili prirodu guta industrijalizacija, infrastruktura i urbanizacija tako nema ni dovoljno stvarno zaštićenih područja – svega nekih 6% teritorije Srbije je pod nekakvim režimom u vidu nacionalnih parkova, rezervata prirode itd.

Izgled početne strane portala

Sa druge strane u nekim slučajevima već zaštićena područja nemaju kvalitetnu studiju zaštite i menadžment planove, pa se postavlja pitanje njihove budućnosti. Neka propadaju do te mere da više i ne reflektuju stanje od kada su bila predložena za zaštitu. Imaju izmenjen ekosistem a taj trend kasnije nije monitorovan i dovoljno dokumentovan. Za predlaganje novih područja – pre svega za funkcionalnu ekološku mrežu kakvu Srbija nikada nije imala – potrebni su podaci o vrstama i staništima. A da bismo saznali šta imamo potrebno je mnogo gaženje blata i pisanja – inventarizacija je ne samo naporan nego i spor posao.

Predstavljam dve revolucionarne novine na kojima su mnogi profi i amateri ekolozi radili veoma mnogo. Prvo je krajem 2011 pokrenut forum (koji sa trenutnih 113 članova iz cele Srbije i šire polako poprima nacionalni karakter) da se ljudima sa raznih zatvorenih i nekad teško preglednih dopisnih listi omogući lakše prezentovanje fotografija i terenskih posmatranja:

► Forum o biološkoj raznovrsnosti Srbije

A zatim je 2012 u test fazi pokrenut, a kasnije i javno predstavljen nacionalni portal, koji je već u startu krenuo sa preko 30.000 nalaza organizama iz raznih taksonomskih grupa (leptiri, ptice, gmizavci itd.) od kojih je veći deo bio i korektno identifikovan:

► BioRaS - Portal Biološke Raznovrsnosti Srbije

Koji je kasnije dopunjen sa sistemom za lakše pregledanje, a podaci se klikom na nalaze o rasprostranjenju mogu videti i na UTM mapi Srbije:

► BioRaS viewer
► Primer vrste lastin repak (Papilio machaon)

Originalna ideja potekla je sa sastanaka i iz dopisivanja pre svega mlađe generacije terenskih biologa koji su smatrali da im je pristup legalnom, t.j. štampanom publikovanju svojih nalaza i zapažanja iz terenskih dnevnika teško pristupačan. Ova izdanja, biološke stručne periodike, zbornici zavoda za zaštitu prirode, ili glasnici muzeja (npr. Zaštita Prirode, Botanica Serbica, Arhiv Biol. Nauka, Museion i slično) rezervisana su za vrhunske stručnjake. A osim velikih kriterijuma da bi rad nekog ekologa-debutanta u njima izašao, izlaze neredovno i samo nekoliko puta godišnje. Sa druge strane publikovanje putem elektronskih medija je danas sveprihvaćeno u nauci. Na ovaj način se postupak publikovanja znatno ubrzava, i omogućuje se većim masama da svoje podatke brzo proslede do institucija i organa relevantnih za odlučivanje u zaštiti prirode.

Tražio sam, ali nisam našao ništa slično u regiji. Sa ovim pišemo neku vrstu istorije.

"Cvetanje" Palića

(iz arhive)

Sa kolegom ekologom izašli smo na jezero 28. avgusta 2008. sa namerom da napravimo nekoliko umetničkih snimaka za potrebe amaterskog filma o Paliću. Tokom obilaska 3. sektora (kod nasipa sa betonskim putem) odmah smo primetili da se sa vodom nešto čudno dešava: voda 3. sektora je bila crvena. Kada smo pobliže osmotrili shvatili smo da se događalo "cvetanje" – vodu je obojila na masa vodenih buva (Cladocera) u rojenju.

Nikad nismo saznali kako i zašto, niti koliko se ovo često događa na Paliću, i zašto baš u 3. sektoru. Osim da nam je rečeno da je ovaj deo namenjen odgoju riblje mlađi i da se u njemu ne peca.

Za razliku 4. sektor je bio potpuno zelen od algi, koje su ove buve potamanile u trećem. A njih je opet lovila masa palićkih galebova (Larus ridibundus). Iako je formalno samo deo jezera sa ptičljim ostrvima striktno zaštićen evo dokaza da su galebovi, kao i sve barske ptice vezane za biološki ritam celog jezera.

Sve u svemu lep vizuelni doživljaj!

Primetili smo da je voda skoro potpuno na crveno obojena

Evo kako je to izgledalo izbliza: vodene buve (Daphnia)

Zapazili smo gomilanje galebova u 3. sektoru

Trpeza za galebove!

Galebovi su na početku 3. sektora potpuno ispunili ovu uvalu – tu rojenje buva nije još bilo vidljivo

Mnogi galebovi su već u 2. sektoru vidljivo bili na putu ka trećem

Na jezeru uvek boravi i nekoliko labudova

---

Sve fotografije: Zvezdan Kalmar © 2008

Glebarenje (arhiv 1) – deponija

Nastavak retrospektivnih podataka sa terena:

Subotička deponija, zima 2008

Nula podatak isto važi za podatak u faunistici. Na subotičkoj deponiji, 15 avgusta 2008. nema ni jedne ptice. Galebovi se pretežno hrane insektima, i ako mogu da biraju nalaze se na nekoj oranici ili idu za traktorom. Slike pokazuju tadašnje stanje na deponiji.

Htedoh da napišem: kada je još bilo bezbednije. Danas, zbog mnogih čudnih ljudi koji na deponiji danonoćno sakupljaju reciklažu (pokušaj JP da umanji punjenje deponije, jer najmanje 15% smeća čini nejlon i plastika) nazvali smo ovu deponiju "Zemlja Mordor". No klizajući nepolegnuti delovi i zagušljivi gasovi koji su izvirali ni pre par godina nisu ovo mesto činili baš privlačnim – osim za lude birdwatchere...

Deponija sa gradom

Vidi se dosta plastike – još nije uveden režim reciklaže

Deponija se polako proširuje u pravcu grada

Znakovi na ulazu u deponiju ukazuju na opasnost od spontanih eksplozija metana.

Ovi znakovi su kasnije uklonjeni, jer je sistemom cevi gas ispušten – "evakuisan" kako bi oni stručo rekli

---

© me 2008, 2013

Galebarenje (video arhiv 2) – deponija

Nastavak arhiviranih podataka – retrospektivnih video zapisa: *
*Kvalitet već i onako slabih snimaka je stavljanjem na jutjub samo još opao

Subotička deponija, zima 2008

Na subotičkoj deponiji, 29 decembra 2008. bager gura smeće, a osim običnih rečnih (Larus ridibundus) koji čine većinu, čuju se i kreštavi glasovi sivih galebova (Larus canus), redovnih zimskih posetilaca naših krajeva.
Originalni snimak je 720x576 16:9 rezolucije.

Deponija 2008 – čuju se canusi!

Bager gura smeće, a od galebova glasniji su sivi galebovi (Larus canus).

Odleće jedan rečni (Larus ridibundus)....

---

Snimljeno MiniDV Samsung SC-D382 kamkorderom.

Galebarenje jul 2013

Sova "namiguje" – jedno oko još ima da se zalepi

Neuspeh sa sovom.
Zajedno sa kolegom prstenovačem Centra za markiranje životinja pri Prirodnjačkom muzeju pokušali smo primamiti nekoliko galebova sa obližnje kolonije da napadnu veštačku sovu. Eksperiment je propao, jer iz nepoznatih razloga ptice nije zanimala naša sova...

Iako su ptice sa kolonije "žive" grabljivice – pa i druge veće galebove – redovno i veoma agresivno napadale (kao na primer ovog jadnog mladog mišara sa videa koji je slučajno zalutao u vazdušni prostor iznad lagune).

Inače, kao i uvek galebova je bilo svuda – samo ne gde smo se mi kretali. Kao da znaju da smo ornitolozi koji su izašli da ih posmatramo...

Palićko jezero, 12 jul 2013

Galeb napada mladog mišara (Buteo buteo)

Kolonija se osim galebova (Larus ridibundus) sastoji od više vrsta: vivaka (Vanellus vanellus), riđoglavih plovki (Aythya ferina), gluvara (Anas platyrhynchos), grogotovaca (Anas querquedula) sve sa plivajućim mladima, kao i vlastelica (Himantopus himantopus) koje su najglasnije. Bilo je i nešto prudnika (Tringa glareola).

Kasnije smo posetili deponiju gde je bilo mnogo galebova, uglavnom velikih:

Subotička deponija, 12 jul 2013

slike u pripremi...

---

Sve snimljeno Samsung ES25 aparatom.

Galebarenje (zanimljivosti, izveštaji)

Ovde se nalaze linkovi na dosadašnja galebarenja sa galerijama na Picasawebu.	Karton nalaza ptice prstenovane na Palićkom jezeru 1986. a pronađene nakon tri godine u Francuskoj. Za geleba to i nije neka razdaljina

Galerije slika po datumima u retrospektivi:

• ►13. mart 2013
  ridib s metalnim prstenom, melanocephalus na deponiji, blatnjav beli prsten, melanističan ridib
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/Galebovi13Mart
• ►25. februar 2013
  galebovi u letu, ridib, canus, vrane i čavke
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/Galebovi25FebruarPublic
• ►februar 2013
  taložnik kod deponije, michahellisi JUV, canusi, mladi ridibi, aleksandrovačka bara
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/Galebovi2013FebruarPublic
• ►28. januar 2013
  michahellis/cachinnans, canus, buteo lagopus?
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/IWC2013Jan28Public
• ►20. januar 2013
  IWC, ridibi, cachinnans, canusi, anas crecca, mali soko, žuta strnadica
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/IWC2013Jan20Public
• ►5. oktobar 2012
  EBW, ridib, cach/mich
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/EBW5Okt2012Palic4Sektor
• ►20. april 2012
  melanocephalus, mali vranac
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118/Tereni2012Palic20April
• ►kompletna galerija
  cela lista linkova
  

  URL: https://picasaweb.google.com/100217312739259912118

Galebarenje (video arhiv 1) – Palić

Od ove zime aktivnije smo se uključili u praćenje migracije galebova.
Ovde je kolekcija arhiviranih podataka sa terena, koju započinjem prezentovanjem retrospektivnih video zapisa: *
*Kvalitet već i onako slabih snimaka je stavljanjem na jutjub samo još opao

Palićko jezero, zima 2008

Zimi se znatno brže smrkava – 1. decembra oko 15:30 jata velikih galebova (Larus michahellis/cachinnans) uleću na 4. sektor Palićkog jezera radi noćenja. Dolaze u većim i manjim jatima sa zapada (iz pravca deponije). Snimljeno zumom sa jugozapadne visoke lesne obale jezera (trščana uvala kod zaobilaznice za autoput).
Originalna rezolucija snimaka je 720x576 DV 4:3 24.4 Mbps

Jata galebova se spremaju na noćni odmor nasred jezera

Uleću i pojednični primerci...

Nastavljaju da uleću i nakon 16 časova

Palić, zima 2008 – nastavak priče...

---

Snimljeno MiniDV Samsung SC-D382 kamkorderom.

Orhideje na smetlištu

Tokom rutinskog obilaska terena jugozapadno od grada, u aprilu 2010 naišli smo na retku vrstu orhideje.

U pitanju je mirisni kaćun (Orchis morio) koji je sudeći po literaturi u Severnoj Bačkoj zadnji put zabeležen 1915. godine! Ovaj autohtoni cvet iz roda orhideja je po podacima Zavoda za zaštitu prirode u izumiranju i u današnjoj Vojvodini živi još samo na 3 poznata lokaliteta od kojih se nijedan ne nalazi na teritoriji opštine Subotica. Naš botaničar čika Sturc je na do sada najbližem lokalitetu (opština Kanjiža) onomad našao samo jedan primerak. U užoj Subotici ova vrsta do sada nikada nije nađena!

I ranije smo primećivali jako prisustvo autohtonih biljaka na području Pačirskog puta, ali ovo je zaista bilo neočekivano iznenađenje. Na žalost, deo jarka koji smo pretraživali osuđen je na propast zbog divlje deponije koju je država jednom očistila, ali "ljudi" iz okoline nastavljaju tamo da iznose kućno smeće koje pokriva sve unaokolo.

Ovo otkriće govori o dve stvari: da priroda okoline Subotice još ima čime da iznenadi – ako hodamo otvorenih očiju – i o tome da je ovo zadnji čas da se nešto učini u zaštiti onoga što je još preostalo.

Vreme je da prestanemo sa uništavanjem prirode i zagađivanjem svakog kutka koji je još ostao. Poručujemo građanima, da je ovo grad svih nas, da je slika predela Subotice odraz nas samih i da prestanu sa iznošenjem smeća u prirodu okoline grada!

Apelujemo na savest građana, da svi zajedno stanemo na put uništavanju i damo još jednu zadnju šansu prirodi da se barem na onih nekoliko neizbetoniranih kvadrata gde je još preživela opstane.


Literatura:
[1] Sturc, B. (1997): A Szabadkai-Horgosi homokpuszta természetes flóraképe és megőrzésének kérdései (Prirodna flora Subotičko-horgoške peščare i pitanja njene zaštite). Életjel, Szabadka
[2] B. Šajinović: Zaštićene biljne vrste na teritoriji SAP Vojvodine, Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu, 1987
Arhivirano sa sajta www.protego-org.org (Orig. post. 29 april 2010)

Slatine – zaslanjena staništa koja nestaju

Na kontinentalnim zaslanjenim područjima ravničarskog karaktera – iznenađujuće daleko od mora – nailazimo na niz biljaka karakterističnih za morske obale.

Slatine su mozaična staništa bogata živim svetom, specifične i osetljive ekološke zajednice u kojima svako narušavanje komponenti ekosistema drastično menja izgled predela. Ovdašnje biljke, tzv. halofite uspešno odolevaju većoj koncentraciji soli obrazujući gotovo monotipsku vegataciju. Obligatno halofitne su biljke čiji rast povećana koncentracija soli radije pospešuje nego sprečava (obligat=obveznost, navika) – npr. kamforika (Camphorosma annua) koja kao pionirska vrsta u sukcesiji vegetacije stepskih staništa raste na slatinama tipa solončak i solonjec. Ova vrsta je visoko adaptirana i toliko vezana za slano tlo da ispod određene zaslanjenosti nije u stanju ni da proklija. Dobro trpi čak i periodičnu poplavljenost slanom vodom, koja bi uništila većinu drugih biljaka.

Za razliku, manje izražene halotipe (tzv. fakultativne halofite) lako izguraju konkurentne korovske i invazivne vrste sa manje zaslanjenih, a posebno oranjem narušenih staništa.

Halofite su veoma važne za održavanje ovih ekosistema (mehanizam povezanosti soli i biljaka još nije detaljno istražen). Halofitske fitocenoze opravdavaju svoje postojanje u prirodnim ekosistemima: "neplodnost" ovih fragmenata kompenzuje korist koju čine vezivanjem otrovnih soli i sprečavanjem da se podzemnim vodenim tokovima rasprše na potencijalno plodna tla u okolini slatina.

Kao tipičan predstavnik slatinske vegetacije, kamforika je u celoj Evropi direktno ugrožena državno promovisanim i subvencionisanim projektima tzv. "rekultivacije" zemljišta kojima se teži povećati površina pod kulturama. Rezultat je katastrofalna degradacija predela, jer iza traktora ostaje samo more korova, i trajno se narušava izgled zavičajnog krajolika – još jedan dodatak "agrarnoj pustinji". Srbija je potpisnik Evropske Konvencije o predelu i time se obavezovala da spreči ove štetne tokove.

Kamforika u Srbiji nije u bilo kakvoj zaštiti, iako je edifikator tipske slatinske vegetacije (Camphorosetum annuae Tora 1939), ali se nalazi u svim studijama zaštite rezervata prirode (npr. za Gornje Podunavlje, Carsku baru, Melenci, Okanj bara). Same slatine su – virtuelno sa svim organizmima vezanim za njih – automatski zaštićene u svim civilizovanim zemljama. Ali ne i u Srbiji, gde je pod formalnom zaštitom samo nekih 5%. Ostalo nestaje bukvalno iz dana u dan! Državnom subvencijom na gorivo potpuno neplodne slatine se "privode kulturi" preoravaju se i ostavljaju na milost i nemilost korovima, koji će zauvek da zamene autohtonu vegetaciju...

---

Reference: 
Flora Carske bare 
Interpretation Manual of European Union Habitats - EUR28 [PDF]
Management of Natura 2000 habitats - Pannonic salt steppes and salt marshes 1530 [PDF]
Occurrence of Camphorosma annua PALL. in Slovakia: past and present 
Zakon o potvrđivanju Evropske konvencije o predelu [PDF]

Tri sati po Fruškoj gori...

...s najbojim poznavaocem planine, Dragišom Savićem

Stižem u kancelariju Nacionalnog Parka Fruška gora u oko 11 časova, u petak, 30. novembra. Prvi susret i nije prvi, jer se družimo preko Foruma za biodiverzitet već duže od godinu dana.
Kao radnik parka, danas Dragiša ima zadatak da slika krave koje zalaze na područje rasadnika i oštećuju sadnice. Čuvar parka nije u stanju da ih dobro slika, jer je potraban dokaz u vidu markera sa brojem u ušima. Zato je potreban pravi fotograf. Krećemo vozilom parka oko pola 12 (a ja saputnik nenamernik ili radije namernik ).

Neštinska ada sa Fruškom gorom

Lokacija gde idemo je prelepa obala Dunavca kod Neštinske ade, blizu Hrvatske granice. Predeo sa Fruškom gorom u pozadini je lep, istina obala je malo opustošena sečom topola i vrba. Ali i ovako pred zimu se vidi da su prostrane livade u pitanju, ponegde pošumljene, ponegde ostale prirodne slatine sa šibljacima gloga (Crataegus monogyna) i trnjine (Prunus spinosa). Vredelo bi doći i u proleće.



"Ova ada ti je dugačka 10 kilometara!" – obznanjuje kolega lovočuvar, dok Dragiša traga za kravama: "Nezahvalan ti je ovo posao... nekad moram da trčim i slikam ono što naruče, ne samo što mi se sviđa..." Ovaj put, krave zašle na područje parka... gazda tvrdi da nisu njegove, pa moraju da budu slikane kao dokazni materijal. Evo male foto-reportaže događaja:

Kaj vi hoćete od nas? (Susečka krava)

Šefe, koje krave su u pitanju?

Poslali ga iz firme da slika krave, a on malo-malo pa traži gljive. A ne, tu je u stvari u zasedi...

E, ovo sam tražio – to već nosimo kući...

Dragiša i krave

Nastavak vremena provodimo u slikanju gljiva. Ipak je kasna jesen, njihova sezona. "Kada sam pre šest godina stigao u park, gljive Fruške gore bile su nepoznanica" – će Dragiša. Od tada nađeno je više od 300 vrsta. Nisu sve gljive za slikanje, naprimer ako se nađe bukovača (Pleurotus ostreatus), ona ide u čorbu – i ovom prilikom smo bili nagrađeni buketom iste. Inače delovi svih gljiva se šalju na mikroskopsku analizu da bi se tačno saznalo o kojoj vrsti se radi.

Ova godina je naročito dobra za gljive...

Profi-fotograf se ne ustručava pokleći pred svojim modelom

U preostalih sat vremena lufta, svraćamo do hranilišta grabljivica iznad 300 m nadmorske visine, u dubini Parka. Tu već ne može svako, na putu nas čeka rampa, a prolazimo i pored čuvara koji nadgledaju tovarenje drva. Orlovi – ovaj put njih osam – su odmah znali da smo tu, nisu glupi da priđu svom najvećem i jedinom neprijatelju, čoveku. Uslovi vidljivosti nisu baš bili na moj račun, pa sam mojom skromnom opremom samo ovo stigao slikati:

Prvo sam snimio ovo...

...a ovo je "najbolji" snimak koji sam napravio

Belorepan (Haliaetus albicilla) posmatra sa pristojne udaljenosti

Na fotografijama ispod se vidi efekat koji se dobija zumiranjem (jeftinih) spektiva – drastično se gubi na svetlosti i time boji i jasnoći, pa slika izgleda ko u sumrak. Jasno je da je digiskopija sport onih koji nemogu da prate razvoj (i cenu) tehnike. Ipak, obzirom da su to slike orlova u divljini – mogu biti više nego zadovoljan.

Zumiranjem se kod digiskopije gubi na oštrini

Mlad primerak

U povratku sa planine sledilo je još malo pužarenje, i ostalo je vremena za nekoliko lokalnih čudaka:

Polugoli puž (Daudebardia rufa) sa ruderalnom kućicom

I jedan od "redovnih" golaća

A ovo sam već slikao po povratku, u Subotici, gde me je sačekala lepa kišica:

Mala paprat (Asplenium trichomanes)...

između cigala crkve

Lep teren, ozirom na doba godine...

Lista mekušaca Srbije 2 – slatkovodni

---

Filum: Mollusca, Klasa: Gastropoda – slatkovodni puževi
Acroloxidae | Bithyniidae (ex Paludinidae) | Emmericiidae | Hydrobiidae | Hydrobiidae (ex Orientalidae) | Hydrocenidae | Lymnaeidae | Melanopsidae | Neritinae | Physidae | Planorbidae | Planorbidae (ex Limnaeidae) | Valvatidae | Valvatidae (ex Paludinidae) | Viviparidae

---

Filum: Mollusca, Klasa: Bivalvia – školjke
Dreissenidae | Margaritiferidae | Sphaeriidae | Unionidae

---

(crvena) = targetne vrste
(plava) = alohtone vrste
(*) = alternativni nazivi
(?) = takson verovatno ne živi u Srbiji ili nije dokazan
(DD) = zvanično nedostajući ili neprovereni podaci

Ancylus fluviatilis

Filum: Mollusca, Klasa: Gastropoda – slatkovodni puževi

Porodica Acroloxidae

Acroloxus lacustris

Porodica Bithyniidae (ex Paludinidae)

Bithynia hambergerae

Bithynia leachii (Mali vodeni puž*)

Bithynia montenegrina

Bithynia radomani

Bithynia schwabii

Bithynia skadarskii

Bithynia tentaculata (Vodeni puž*)

Bithynia walderdorffii

Bithynia zeta

Porodica Emmericiidae

Emmericia expansilabris – u toplim kraškim izvorima – endem balkanski – DD

Porodica Hydrobiidae

Adriohydrobia gagatinella – endem balkanski

Antibaria notata 

Bracenica spiridoni – endem

Bythinella (schmidti) dispersa – endem

Bythinella drimica
Bythinella drimica alba – Prilog1 – endem

Bythinella (opaca) luteola – Prilog1 – endem

Bythinella nonveilleri (Slatkovodni pužić) – Prilog1 – stenoendem Srbije

Bythinella pesterica (Slatkovodni pužić) – Prilog1 – stenoendem Srbije

Bythinella serborientalis (Slatkovodni pužić) – Prilog1 – endem

Bythinella taraensis – ?

Hauffenia plana – endem

Hydrobia cattaroensis 

Hydrobia declinata – endem balkanski

Iglica (Raphica) illyrica – Prilog1 – endem

Lanzaia vjetrenicae

Lanzaia vjetrenicae vjetrenicae – ?

Lithoglyphus apertus – Prilog1

Lithoglyphus naticoides

Litthabitella chilodia

Paladilhiopsis serbica – endem

Paladilhiopsis tarae – ?

Plagigeyeria gladilini

Plagigeyeria gladilini gladilini – endem

Plagigeyeria minuta 

Plagigeyeria (zetaprotogona) montenigrina – endem

Plagigeyeria piroti

Plagigeyeria zetaprotogona

Plagigeyeria zetaprotogona pageti – endem balkanski

Plagigeyeria zetaprotogona vitoja 

Plagigeyeria zetaprotogona zetadidyma – endem balkanski

Plagigeyeria zetaprotogona zetaprotogona – endem

Plagigeyeria zetaprotogona zetatridyma – endem

Radomaniola curta 

Radomaniola (Orientalina) curta anagastica – endem

Radomaniola (Orientalina) curta curta – endem balkanski

Radomaniola (Orientalina) elongata – endem

Radomaniola (Orientalina) lacustris – endem

Radomaniola (Orientalina) montana – endem

Saxurinator (Lanzaia) hadzii – endem

Saxurinator montenegrinus – endem

Saxurinator orthodoxus – endem

Saxurinator schlickumi – endem

Vinodolia (Anagastina) gluhodolica – endem

Vinodolia (Anagastina) matjasici – endem

Vinodolia (Anagastina) scutarica – endem

Vinodolia (Anagastina) vidrovani – endem

Vinodolia (Anagastina) zetaevallis – endem

Potamopyrgus antipodarum (Novozelandski barski puž) – invazivan

Porodica Hydrobiidae (ex Orientalidae)

Radomaniola (Orientalina) curta pivensis – Prilog1 – endem

Belgrandiella bumasta – endem – IUCN DD

Islamia (Belgrandiella) bunarbasa (Slatkovodni pužić) Prilog1 – endem jugoistočne Evrope

Belgrandiella (Grossuana) serbica (Slatkovodni pužić) Prilog1 – stenoendem Srbije

Grossuana euxina 

Grossuana euxina euxina – Prilog1 – endem

Grossuana euxina remesiana – Prilog1 – endem

Sarajana apfelbecki

Sarajana apfelbecki driniana – Prilog1 – endem balkanski

Terranigra kosovica – Prilog1 – endem

Porodica Hydrocenidae

Hydrocena cattaroensis – endem balkanski

Porodica Lymnaeidae

Galba (Lymnaea) truncatula (Metiljski puž*)

Lymnaea raphidia

Lymnaea stagnalis (Veliki barski puž*)

Radix (Lymnaea) auricularia

Radix labiata (Radix peregra) (Lutajući puž*)

Radix balthica (Radix ovata) (Lokvin puž*) – nekad se dva sinonima greškom koriste za opis dve geografske podvrste

Radix ampla

Radix skutaris

Stagnicola (Lymnaea) palustris (Barski puž*) – ? Panon.obl.

Stagnicola corvus

Stagnicola montenegrinus

Porodica Melanopsidae

Amphimelania holandrii (Savski puž*)

Fagotia esperi

Fagotia (Microcolpia) daudebartii (Rečni puž*)

Fagotia (Microcolpia) daudebartii acicularis

Porodica Neritinae

Theodoxus danubialis – DD

Theodoxus fluviatilis – DD

Theodoxus transversalis – DD

Porodica Physidae

Aplexa hypnorum

Haitia acuta

Physa fontinalis

Porodica Planorbidae

Ferrissia (Pettancylus) clessiniana

Gyraulus (Armiger) crista

Gyraulus acronicus

Gyraulus albus

Gyraulus ioanis

Gyraulus meierbrooki

Gyraulus piscinarum

Gyraulus shasi

Gyraulus (Torquis) laevis

Hippeutis complanatus

Anisus leucostoma

Anisus septemgyratus

Anisus spirorbis (Vodeni puž*)

Anisus (Disculifer) vortex (Pločasti puž*)

Anisus (Disculifer) vorticulus

Bathyomphalus contortus

Planorbarius corneus (Tanjirasti puž*)

Planorbarius corneus corneus

Planorbis carinatus

Planorbis macedonicus

Planorbis planorbis (Oštri puž*)

Planorbis vitojensis

Segmentina nitida

Porodica Planorbidae (ex Limnaeidae)

Ancylus fluviatilis (Kapasti puž*)

Porodica Valvatidae

Valvata (Cincinna) montenegrina

Valvata (Cincinna) piscinalis (Okruglousti puž*)

Valvata (Tropidina) macrostoma

Valvata cristata (Pljosnati okruglousti puž*)

Porodica Valvatidae (ex Paludinidae)

Borysthenia (Valvata) naticina (Rečni okruglousti puž*)

Porodica Viviparidae

Viviparus acerosus (Rečni živorodni puž*)

Viviparus acerosus acerosus

Viviparus contectus (fasciatus) (Barski živorodni puž*)

Viviparus mamillatus (Balkanski živorodni puž*) – endem balkanski

Viviparus viviparus (Živorodni puž*)

---

na vrh

Anodonta sp.

Filum: Mollusca, Klasa: Bivalvia – školjke

Porodica Dreissenidae

Dreissena polymorpha (Kaspijska školjka*) – invazivna, alohtona

Porodica Margaritiferidae

Margaritifera margaritifera (Rečna biserna školjka*) – DD

Porodica Sphaeriidae

Pisidium casertanum (Zrnasta školjka*)

Pisidium amnicum (Velika zrnasta školjka*) – Panon.obl.

Pisidium tenuilineatum

Sphaerium (Musculium) lacustre (Barska okruglasta školjka*) – DD

Sphaerium corneum (Okruglasta školjka*) – Panon.obl.

Sphaerium rivicola (Velika okruglasta školjka*) – Panon.obl.

Porodica Unionidae

Sinanodonta woodiana

Anodonta cygnea (Jezerska školjka*) – invazivna?

Pseudanodonta middendorffi

Pseudanodonta middendorffi compacta

Pseudanodonta complanata (Mala rečna školjka*) – veoma retka

Unio tumidus (Rečna školjka*) – Panon.obl.

Unio crassus carneus

Unio crassus cytherea

Unio crassus (Rečna školjka) – HabDir – Prilog1

Unio elongatulus

Unio elongatulus pallens

Unio pictorum (Jestiva rečna školjka*)

Unio pictorum latirostris

Unio pictorum platyrhynchus

---

na vrh